Kontaminacija izbora sudija

U njegov sastav ulaze: predsednik Vrhovnog suda Srbije, a kada bude izabran – predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine (po položaju), kao i šest sudija, jedan advokat i jedan profesor pravnog fakulteta koje bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.

Pošto Visoki savet sudstva u pravom sastavu presudno utiče na oblikovanje budućeg sudijskog kadra, važno je da bude uspostavljen valjano i da funkcioniše besprekorno. Nažalost, već sada ga opterećuju ozbiljne normativne i implementacione mane.

Normativne mane „skrivaju“ prelazne odredbe Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama. One „kvare“ supstancu tih zakona.

Prema supstancionim odredbama Zakona o Visokom savetu sudstva, kandidate za članove tog organa iz reda sudija biraju tajnim glasanjem same sudije, na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog prava (član 24), a Narodnoj skupštini se predlaže jedan ili više sudija (zavisno od broja koji se bira) sa najvećim brojem glasova (član 35). Ovim odredbama se ništa ne može zameriti. Ali, može prelaznoj odredbi člana 52. stav 5. toga zakona, po kojoj se izborni članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva predlažu po nahođenju predlagača, pošto se „uzmu u obzir“ predlozi utvrđeni na sednicama sudija, odnosno Opštoj sednici Vrhovnog suda. Njih je, po svom nahođenju, predložio Visoki pravosudni savet, koji je time i okončao svoj mandat. Njegov predlog je Narodna skupština usvojila, pa su izborni članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva već izabrani. Njihov mandat prestaje čim stupe na funkciju članovi stalnog sastava iz reda sudija, koji moraju biti izabrani do kraja juna 2010. godine (član 55. stav 1. u vezi sa članom 57). Ali (zamislite!), oni odmah nastavljaju sudijsku karijeru i to – u neposredno višem sudu (član 56. stav 1). Za njih ne važe kriterijumi i merila ponovnog izbora i napredovanja, koji važe za sve ostale sudije. Čime su zaslužili tu privilegiju?

Prema članu 79. stav 1. Zakona o sudijama, predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira, među sudijama tog suda, Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavljenom mišljenju Opšte sednice tog suda i skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu. To, međutim, ne važi za prvog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, jer, po prelaznoj odredbi člana 102. stav 2. (druga rečenica) Zakona o sudijama, njega, na predlog Visokog saveta sudstva, bira Narodna skupština „među licima koja ispunjavaju uslove za izbor sudija tog suda“ (a ne među sudijama tog suda), po pribavljenom mišljenju skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu, a ne i Opšte sednice najvišeg suda. Ako tako bude, stradaće odredba člana 144. stav 1. Ustava, po kojoj izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda mora prethoditi i mišljenje Opšte sednice, a njega ne može biti bez tog suda i njegovih sudija. To ne bi bilo iz ove priče da prvi predsednik Vrhovnog kasacionog suda ne postaje, po položaju, i predsednik Visokog saveta sudstva. Sudstvu ne odgovara da neko ko nije sudija bude prvi predsednik najvišeg suda i Visokog saveta pravosuđa. Ali, gospodarima političke moći odgovara.

Konstituisanje Saveta trebalo je, po članu 55. stav 1. Zakona o Visokom savetu sudstva, da usledi u roku od sedam dana od dana izglasavanja njegovih izbornih članova. Ova odredba je primenjena preuranjeno, jer je Savet konstituisan posle izbora članova iz reda sudija, a pre izbora članova iz redova advokata i profesora pravnog fakulteta. Pošto se to dogodilo krajem proleća ove godine, predstavnici advokature i pravnih fakulteta nisu mogli da učestvuju u radu Saveta, što utiče na validnost radnji i odluka koje je preduzeo, odnosno doneo.

Nepotpunom prvom sastavu Visokog saveta sudstva predsedavao je sve vreme predsednik, odnosno vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, kako je, po članu 102. stav 5. Zakona o Visokom savetu sudstva to mogao da čini najduže 90 dana od dana konstituisanja (makar bilo i prevremeno).

Prvi sastav Visokog saveta sudstva još uvek nije kompletiran. Član iz reda advokata je izabran, a član iz reda profesora pravnog fakulteta nije.

Izbor člana iz reda advokata nije bio zakonit. Prema članu 36. Zakona o Visokom savetu sudstva, njega predlaže Advokatska komora Srbije „na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova“. U Advokatskoj komori Srbije, Skupština je organ članstva, a Upravni odbor organ Skupštine. Pošto je kapacitet članske predstavljenosti veći u Skupštini nego u Upravnom odboru, kandidata za člana Visokog saveta sudstva mogla je utvrditi samo Skupština. Međutim, nije. Kandidata je 5. septembra 2009. godine predložio Upravni odbor. Narodnoj skupštini to nije zasmetalo (!), pa je 26. oktobra 2009. godine usvojila predlog nenadležnog organa i izabrala Dejana Ćirića, advokata iz Niša. Da bi sprečila nezakonito predlaganje, grupa od 20 advokata zatražila je zakazivanje vanredne sednice Skupštine i za kandidata predložila Slobodana Šoškića, advokata iz Beograda, ali zbog ciljanog uskraćivanja kvoruma (kako se čulo na pres konferenciji oštećenih advokata) nije mogla biti održana.

Izbor člana iz reda profesora pravnog fakulteta je, iz nejasnih razloga, izostao! Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta predložila je, kao jedinog kandidata prof. dr Zorana Tomića. Pošto je njegovu kandidaturu podržao skupštinski Odbor za pravosuđe i upravu, predlog za njegov izbor stavljen je na dnevni red sednice Narodne skupštine od 26. oktobra 2009. godine, ali je, bez reči objašnjenja, i skinut s dnevnog reda. Razlozi se nisu mogli razaznati ni iz odgovora ministarke pravde na poslaničko pitanje. Očekujemo da se izbor ovog kandidata ponovo uvrsti u dnevni red parlamenta. Ako se to ne dogodi, Narodna skupština će snositi odgovornost što opšti izbor sudija neće biti obavljen u roku koji je ona sama utvrdila, jer Visoki savet sudstva može da predlaže i vrši izbor sudija samo u punom sastavu.

Profesoru Tomiću i advokatu Šoškiću zajedničko je što su ugledni i istaknuti pravnici i što su nestranačke ličnosti. Izgleda, međutim, da baš zato i ne odgovaraju da budu u prvom sastavu Visokog saveta sudstva.

Na osnovu svega što je rečeno, može se zaključiti da je postustavni opšti izbor sudija ugrožen podvalama koje prelazne odredbe čine supstancionim normama zakona i opstrukcijom organa koji u tom izboru učestvuju. Krajnje je vreme da se manemo obesmišljavanja vlastitih napora da kvalitet sudske vlasti približimo evropskim vrednostima.

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union