Foto FoNet Aleksandar BardaVeć nekoliko puta u prethodnih par meseci, na ovih sto pedeset i pet stepeni napolju, organizacija Žene u crnom na čelu sa Stašom Zajović stoji mirno, tiho, štaviše, i diskretno u Knez Mihailovoj. Stoje same u crnini sa obeležjima i transparentima na kojima piše „Stop genocidu u Gazi“, „Stop izvozu oružja u Izrael“, ali i „Aušvic – Srebrenica – Gaza… Dokle?“.
Ima tu neke simbolike, u tom stajanju nasred turističko-konzumerističkog epicentra, kada šalju poruke o svim užasima koji su se dešavali i trenutno dešavaju, dok građanstvo uživa u lepotama Beograda. Neki ljudi će im prići, prozivati ih, psovati, drugi će im tapšati i čestitati, ali, nažalost, ona najveća većina će samo nemo to pogledati i nastaviti svojim putem. A ta većina, e pa ona je ta koja, zapravo, daje signal da se sve to desi.
Jer genocid ne nastaje sam od sebe. Ne desi se samo zato što neko nekome zaveže oči i nanišani u potiljak. Ili mu stavi nož pod vrat. I tako uradi više puta. Ne, genocid se dešava zato što čitav jedan svet odluči da ćuti. Da zažmuri. Da sačeka da prođe, kao kišu, kao loš dan, kao još jedan zločin u tuđem dvorištu. To je tišina u kojoj su pomešani i nemoć i komfor. Ona nastaje i kao izraz straha da se taj komfor, kakav god da je, ne poremeti.
Tako je bilo u Aušvicu dok su dimnjaci zamagljivali savest Evrope. Tako je bilo u Jasenovcu, kad su komšije čule krike preko Save i okretale se svojim poslom. Tako je bilo u Ruandi, gde je 800.000 ljudi masakrirano u kratkom vremenskom periodu dok je svet raspravljao, bože dragi, da li je to građanski sukob ili genocid. Tako je bilo i u Srebrenici – u toj UN-zaštićenoj zoni, čiji su stanovnici verovali da ih svet štiti, dok je svet upravo tada gledao na drugu stranu. I tako je danas u Gazi. Jer svet zna. I opet ćuti.
Čovečanstvo izgleda pati od hronične amnezije. Ili još gore – od hladne proračunate ravnodušnosti. Tek kad prođe krv, kad nestane telo, javi se naknadna pamet. Prekjuče je to bio Aušvic. Juče Srebrenica. Danas Gaza. Sutra neko novo ime, neki drugi ljudi, neka druga deca koja će opet biti previše kolateralna da bi se vredela spasavati. I to je sve postalo predvidivo, ciklično, kao godišnja doba zla.
Ne smemo da zaboravimo da je ova naprednjačka Srbija danas rame uz rame sa najglasnijim akterima istrebljenja palestinskog naroda u Gazi. Ne kao neka usamljena budala sa margine svetske politike, kao što je Slobodan Milošević glumio, već kao uredni potpisnik međunarodnog saučesništva. Vučićeva Srbija stoji ponosno uz Sjedinjene Države, Nemačku, Italiju i druge evropske zemlje.
U godini kada je Gaza postala masovna grobnica pod otvorenim nebom, kada se ta oblast pretvorila u ruševinu ispod koje dišu još samo poslednji pokušaji opstanka, Srbija je povećala izvoz oružja Izraelu trideset puta. Da, dobro ste pročitali – trideset puta. Sa 1,4 miliona evra na 42,3 miliona. Žao mi je što remetim mir, to ne kažu teoretičari zavere, nego BIRN. I dok ovo pišem, verovatno neko dete u Gazi izdiše, dok joj šaka viri ispod ruševina.
Vučićeva Srbija, dakle, ne traži mesto u svetu slobodnih i civilizovanih nacija, kako to prinčevi i princeze iz građanskog staleža sanjaju, ona ga je već našla – samo što se to mesto nalazi na samom dnu savremenog sveta, u jamama savesti gde i dalje odzvanja eho kolonijalne arogancije i rasističkog poimanja. Dva miliona ljudi na ivici gladi, kaže UN, hrana im se uskraćuje planski i precizno, dok je broj mrtvih postao samo statistika pre vremenske prognoze.
Upravo tu se otkriva nešto što mi ne smemo da ne prepoznamo – kontinuitet istorijske monstruoznosti, onaj isti koji se pruža od Aušvica i Jasenovca, preko Ruande, Kambodže i Srebrenice, pa sve do Gaze. Imre Kertez, mađarski književnik, koji je preživeo Holokaust, rekao je da „Aušvic nije prolazna istorijska epizoda, već trajni beleg Evrope“. Možemo sada, bez preterivanja, reći da je Gaza novo poglavlje tog kontinuiteta.
Autor je slobodni novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
