Na očigledno zadovoljnog premijera i ovdašnju javnost ohrabrujućim razgovorima sa zvaničnicima EU u Briselu, kao hladan tuš delovala je izjava predsednika EP g. Šulca da „EU u celini smatra da Srbija mora priznati nezavisnost Kosova da bi postala članica Unije“. To je posle potpuno različitih izjava predsednika EK, komesara za proširenje, šefice diplomatije EU i dr. izazvalo nedoumicu o stvarnom stavu Unije prema pitanju priznanja nezavisnosti Kosova kao uslova za naše pristupanje EU.
Da bismo to razumeli, treba se podsetiti da to nije prvi put da iz Unije, ovde u Beogradu ili iz Brisela, dobijamo različite, često protivrečne poruke, u zavisnosti od stanja odnosa ili pregovora o aktuelnim pitanjima, najčešće, zahtevima prema Srbiji. To se dešavalo uoči ili povodom stavljanja Srbije na belu šengensku listu, dodeljivanja statusa kandidata, ali i povodom izručenja Karadžića pa Mladića.
Da ni mi u tome nismo nevini, govore neusaglašene izjave ili „prilagođena“ tumačenja stavova partnera, izraženih povodom posete i razgovora sa g. Kacinom, izaslanikom EP, nedavno u Beogradu i mnogo puta ranije. To nam, izvesno, neće pomoći u razumevanju stvarne politike i namera EU; može da deluje demobilišuće na administraciju koja na tome radi i na podršku javnosti evrointegracijama koja beleži pad sa nekadašnjih preko 70 na zabrinjavajućih oko 49 odsto.
Bilo je dovoljno prilika da se uverimo da s takvim prilazom, pretežno motivisanim unutrašnjim političkim potrebama, bez jasne vizije i hrabrosti, i neodgovarajućih priprema, ne možemo biti uspešni, pa su potrebne mnogo bolje pripreme za razgovore, jasni, uverljivi argumenti i ozbiljnost u odnosu prema partnerima.
Dobro je što su najuticajniji sagovornici uveravali premijera Dačića da priznanje Kosova nije, nasuprot tvrdnji g. Šulca, uslov za pridruživanje, ali da za određivanje datuma očekuju, pored ublaženog režima za prisustvovanje Kosova regionalnim sastancima, primenu do sada usvojenih sporazuma, nastavljanje dijaloga do normalizacije odnosa s Kosovom.
Ipak, minucioznu analizu zahteva „strategija“ koju su gđa Ešton i komesar File navodno „razmotrili sa premijerom Srbije“, a koja bi trebalo da kroz dijalog s Prištinom na političkoj ravni i temeljne pregovore o članstvu Srbije u EU dovede do konačnog, prihvatljivog rešenje kosovskog problema, ojača izglede za članstvo u EU, i navodno omogući i Srbiji (bez priznavanja nezavisnosti?) i Kosovu da, odvojeno, postanu članovi EU.
Na šta je mislio g. Šulc kada je rešenje problema Kosova i budućnost evrointegracija Srbije stavio u zavisnost od rešenja neusklađenih stavova unutar EU o pitanju priznavanja nezavisnosti Kosova? To, „jedno od najosetljivijih i najtežih pitanje“, treba sebi da postavi i pripremi odgovor Vlada Srbije. Mi, naime, slučaj pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost južne pokrajine još uvek koristimo kao argument, neku prednost u zalaganju za „očuvanje“ Kosova ili, bar, njegovog severnog dela. Imajući u vidu da većina od tih zemalja neće priznati Kosovo iz sopstvenih nacionalnih interesa, na šta možemo računati i ubuduće, to se, na kraju, može okrenuti protiv naših interesa, tako što će one pokleknuti pod pritiskom većine najuticajnijih članica i prednost dati jedinstvu zajednice.
Interesantan je odnos Vlade Srbije prema zatvaranju Međunarodne civilne kancelarije i za to vezan kraj nadgledane nezavisnosti Kosova. Ni politički ni stručni komentari nisu postavili pitanje statusa, ovlašćenja i nadležnosti te kancelarije i njenog uticaja na rešavanje problema. Da li naše vlasti imaju u vidu šta će biti posle 10. septembra, odnosno kraja „nadgledane nezavisnosti Kosova“ jer će to njenim zagovornicima dodati nove, iako neuverljive argumente za pritiske i uticaj u svetu i na naše pregovaračke pozicije.
Problem Kosova će, u takvim uslovima i sa našom sadašnjom politikom, postati još čvršća granica preko koje nećemo moći dalje, ne samo u Evropsku uniju! Da li to osnažuje pretpostavke nekih komentatora da će rešenje tog problema doneti ne pregovori, već vreme koje, nažalost, ne radi za nas.
Autor je diplomata u penziji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
