Kraj Akcionog plana

Ambasadoru Francuke u Srbiji Žan-Fransoa Teralu, na prijemu povodom 14. jula u zvaničnoj rezidenciji podno Kalemegdana u Beogradu, nacionalni praznik čestitala je maltene celokupna nova vlada Srbije. Bili su tamo premijer Mirko Cvetković, njegov zamenik i šef policije Ivica Dačić, potpredsednici Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar kulture Nebojša Bradić. I dobro je što su došli. Ne samo zbog simboličnog gesta obeležavanja Dana pada Bastilje ili starog prijateljstva dve države, već pre svega što je Francuska predsedavajući EU u narednih šest meseci, koji mogu biti presudni za dalji evropski put Srbije. Domaćin, ali i većina prisutnih stranih diplomata, primetili su i pozdravili prekid višemesečne prakse kojom je zvanični Beograd izolovao njih, a još više sebe.
Šef srpske diplomatije, ipak, izuzetak od pravila objašnjava time što Pariz predsedava u EU. Na istoj činjenici zasniva se, kako je rekao, i njegova poseta Francuskoj i razgovori s Bernarom Kušnerom. Ministar Jeremić tvrdi da dolazak premijera i ostalih zvaničnika na prijem ne znači odustajanje od Akcionog plana za Kosovo, koji predviđa povlačenje ambasadora i prekid kontakata najviših državnih i vladinih funkcionera sa diplomatskim predstavnicima zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.
Pitanje je, međutim, kome i čemu služi uporno održavanje privida da deo Akcionog plana za Kosovo nije klinički mrtav. Plan je načet još kada su se Mlađan Dinkić, tada ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i ministarka sporta Snežana Samardžić-Marković pojavili na prijemu povodom 4. jula u rezidenciji američkog ambasadora, tom prilikom u ulozi stranačkih funkcionera G17 Plus. Usledili su susreti i rukovanja predsednika Srbije Borisa Tadića sa stranim ambasadorima u Končarevu kraj Jagodine.
Nije, naravno, prevashodno reč o tome mogu li se višestruke funkcije, kao i javno i privatno, koncentrisane u jednoj ličnosti, veštački razdvajati shodno određenom povodu i trenutku. Valjalo bi, konačno, javno reći da povlačenje ambasadora i prekid kontakata kao mera iz Akcionog plana dosad nisu dali nikakve rezultate. Najavljena Jeremićeva poseta Parizu upravo je potvrda da se Kosovo ne može više i isključivo braniti izolacijom i prekidom komunikacija sa najznačajnijim zapadnim zemljama koje su priznale nezavisnost. Naprotiv.