Kratko obaveštenje o upotrebi fekalija u svakodnevici

Nije se činio provokatorom, mada se u utiske iz prve ruke odavno ne oslanjam sa pouzdanjem. Probaću da priču koja sledi ispričam što vernije, pa čitaoce koji su osetljivi na grube reči, upozoravam da se ili pripreme ili napuste dalje čitanje.

„Sada ću da ti objasnim u tri reči slikovito o čemu se radi“, kaže moj drug. A tu sam i ja, čija je uloga u svemu uloga hroničara amatera. Uz druga je drug, kako kaže pesma iz nekih davnih vremena koje ovaj hroničar amater pamti.

„Dakle, jednostavno je, već dugi niz godina jedan čovek na čelu države kako se probudi i obavi jutarnje ‘fiziloške potrebe’, napuni kantu g**nima i sadržaj prospe po nama. Onda TI počneš dan ispirajući ovaj pogani sadržaj i tako iz dana u dan. Ponekad se čitava akcija ponovi i u ranim večernjim satima, i ma koliko se trudio, tada noć provedeš sa neuklonjivim zlomirisnim zaostacima. Neko vreme su ljudi bili zbunjeni, neki su još uvek zbunjeni, neki su probali da se prilagode a neki su se izgleda navikli i kao da im ova čudna radnja ne predstavlja problem.

Pa probaj „TI“, prijatelju iz Slovačke, da zamisliš sličnu situaciju tamo gde si. LJudi koje ovde vidiš i koji već sedam meseci protestuju na ulicama srpskih gradova ne žele da dalje učestvuju u ovom ponižavajućem ritualu, koji je izgleda prvom čoveku i grupi oko njih nekakvo posebno zadovoljstvo ili doping za druge akcije koje su poslednjih godina postale iritantno ogoljene i odvratne u svim elementima svoje pojavnosti.

Naime, dok se ti svaki dan braniš od kante fekalija koje ti se svako jutro servira na glavu i pokušavaš na sve moguće načine da izbegneš sledeću turu, verujući da je tako nešto moguće, i dok si iz svojih džepova povadio dokumente i novčanik pa bacio odeću na duboko pranje i stao pod vruću vodu, neko je ispraznio tvoj buđelar i ostavio ti smajli kao zamenu.

I ma koliko ti iskustvo govorilo da sledeći put paziš, na volšeban način ostaješ bez imovine a mađioničar džeparoš ti pošalje pismo zahvalnosti u svoje lično ime pokazujući ti koliko si glup. Pa budi srećan, dragi moj prijatelju, jer i sam znaš, novac nije problem, novca nema. O tome kao i o svemu brinuće se „ON“ i „ONI“.

Nisi se ni morao rađati, jebiga. I tako, događa se da neki ljudi neće više da učestvuju u ovoj morbidnoj igri, a zašto su do sada učestvovali verovatno se pitaju i sami. Možda su se osvestili kada su im pitanje o čemu se zapravo radi postavili mladi ljudi ove zemlje uz puno razumevanja i požrtvovanja, bez osude i požurivanja da dobiju odgovor.

Izgleda, ipak, da se nismo mogli navići na tu kofu fekalija, makar se neki i trudili, a vrlo brzo smo se navikli na saosećajnost, toleranciju i radost slobodnog govora kao i na lepa lica mladosti ove zemlje. I videli smo sebe u tim lepim mladim licima, bolje sebe no što smo ikad bili. Kako i zašto neko misli da je moguće opet ljude zatrpavati fekalijama tek što su u ogledalu videli svoje lepe mladalačke odraze, ja ne razumem“.

Tim je rečima moj prijatelj završio svoju tiradu upućenu mladom Srbinu što već nekoliko godina studira u Slovačkoj. „Pa nije baš bilo u tri reči, ali razumeo sam“, kaže momak.

„I još nešto“, pridružio sam se, iz mojih bazičnih znanja. „Postoje dve vrste promena posle procesa. U mehanici promenu oblika i veličine nekog tela zovemo deformacijom. Dakle, postoje nakon delovanja neke sile plastična (nepovratna) i elastična (povratna) deformacija. Studenti su svojim delovanjem izveli nepovratnu promenu srpskog društva, desila se tzv. plastična deformacija i ovo mrcvarenje koje „OVA“ vlast sprovodi besmisleno je.

PS: Zabeleška je pisana pre Vidovdana. Nakon protesta na Vidovdan jasno je da se u svakodnevnu upotrebu uvodi i nasilje. Nedostatak razuma i višak zla odrediće sudbinu ovog režima. Promena se desila, a nepriznavanje realnosti povećaće cenu koju će ova vlast platiti. Svaka sledeća će morati da razume da nije vlast no uprava, smenjiva i odgovorna građanima.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.