Da li je haški optuženik Jovica Stanišić, nekadašnji šef Resora državne bezbednosti Srbije, zapravo sve vreme koje je proveo na čelu najtajnije srpske službe paralelno radio kao glavni saradnik američke CIA, tokom skoro osam godina, koje je proveo na čelu DB?
Odgovor i punu istinu ovakvih tvrdnji američkog dnevnika Los Anđeles tajmsa, da postoji dokument CIA upućen Haškom tribunalu sa Stanišićevim zaslugama u vezi sa namerama Miloševićevog režima tokom rata u BiH početkom devedesetih, sigurno nikada nećemo saznati.
Malo je ljudi čije su aktivnosti ostale toliko obavijene senkom tajnosti, kao što je to bilo u Stanišićevom slučaju. U medijima je povezivan sa naoružavanjem Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, oslobađanjem Željka Ražnatovića Arkana iz hrvatskog zatvora 1991, ali i sa formiranjem lažnih opozicionih stranaka i vrbovanje kriminalaca u specijalne jedinice.
U javnosti se pojavio u junu 1995. kada je kao Miloševićev specijalni izaslanik uspeo da dogovori puštanje na slobodu 120 unproforaca, koji su na Palama zadržani kao taoci od tadašnjeg vojnog i političkog vrha RS, kako bi sprečili NATO bombardovanje Republike Srpske. Priča se da je Radovanu Karadžiću tada rekao: – Sloba ti poručuje da će ti se, ako ne pustiš taoce, desiti nešto jako ružno. Rezultat je da su taoci ubrzo pušteni. Spekuliše se da je kao specijalista za sovjetsku obaveštajnu službu – KGB, u beogradskoj upravi DB održavao odlične odnose sa Jevgenijem Primakovim, bivšim premijerom Rusije i bivšim šefom KGB. Bio je i član srpske delegacije u Dejtonu, na pregovorima o prekidu rata u BiH.
Kada je smenjen krajem 1998, mediji su navodili da je to bilo zbog toga što se protivio prekomernoj upotrebi sile na Kosovu, ali i da se zamerio Miloševićevoj supruzi Mirjani Markovići tadašnjem ministru policije Vlajku Stojiljkoviću. Stanišićnije komentarisao svoju smenu, ali se oglasio kratkim saopštenjem, u kojem je napisao da je Služba pod njegovim rukovodstvom delovala u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima i da je svoj rad vezivala za instituciju predsednika Republike. Miloševićga je ubrzo imenovao za svog savetnika za nacionalnu bezbednost. Nakon 5. oktobra 2000. Stanišićje postao počasni član Socijaldemokratske partije, na čijem čelu je bio Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.
Tokom policijske akcije Sablja, sprovedenoj zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, uhapšen je marta 2003, a ubrzo je isporučen Haškom tribunalu, pod optužbom za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
