Ličnost Danas: Nataša Kandić

Nosilac ove ideje u javnosti svakako je direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić. Uoči početka prikupljanja potpisa za REKOM, Kandićeva je istakla da u zemljama nekadašnje SFRJ „nema političke klime za bavljenje prošlošću na odgovoran način“, kao i da je cilj ove akcije otvoreno pričati o istini u vezi sa ratovima na ovim prostorima. Zbog toga ona čvrsto veruje da je REKOM „naš izlaz iz prošlosti“.

Kandićeva je u javnosti u Srbiji, boreći se za istinu o ratnim zločinima i zaštitu ljudskih prava, često bila okarakterisana kao „izdajica“, kao neko ko ne voli svoj narod i njegove interese. Uprkos tome nastavila je da se bori za svoje principe i ostala čvrsta pri svojim stavovima. Jedna je od retkih u Srbiji koja je podržala nezavisnost Kosova i Metohije i smatrala da Evropska unija treba da uslovi prijem Srbije priznanjem KiM. Takođe, bila je i počasni gost na sednici skupštine Kosova kada je proglašena nezavisnost.

Rođena je 1946. u Kragujevcu. Diplomirala je sociologiju 1972. na Filozofskom fakultetu u Beogradu i osnivač je Fonda za humanitarno pravo (1993). Prethodno je radila u Opštini Palilula, zatim u gradskom sindikatu, kao i u Centru za antiratnu akciju. Kandićeva je dobitnica više od 20 međunarodnih, regionalnih i nacionalnih priznanja za ljudska prava. U magazinu Tajm je proglašena jednim od 36 evropskih heroja 2003, a tri godine kasnije isti magazin proglasio ju je i heroinom u proteklih 60 godina. Pre šest godina postala je počasna građanka Sarajeva.

Do rata, kako kaže, omiljena knjiga bila joj je „Parfem“, dok danas čita jedino knjige koje se bave ratnim zločinima i suočavanjem sa prošlošću. Smatra da je postala „zarobljenik toga i pronalaženja načina kako sve te činjenice poslagati“. Iako kaže da slobodnog vremena skoro i da nema, voli da sluša Vivaldija, a među omiljenim filmovima su joj ostvarenja Almodovara.