Najveća ovdašnja glumačka nagrada za životno delo, Dobričin prsten, uručena je u nedelju Predragu Ejdusu, bravuroznom tumaču uloga u preko 200 pozorišnih predstava i osamdeset filmova i serija, od kojih mnogi nose epitet „kultnih“. Ejdus, „sa istinski histrionskom energijom tumači veoma raznolik repertoar, počev od tragedija i velikih drama, sve do komedija, vodvilja i kabarea.
Neke od najznačajnijih Ejdusovih uloga su Kumpert u drami Guba Hajnriha Bela, Judžin Mačbensk u Kandidu Bernanda Šoa, Hepi u Smrti trgovačkog putnika Artura Milera, Astrov u Čehovljevoj drami Ujka Vanja, Knez Miškin u Nastasiji Filipovoj, Napoleon u drami Ferdinanda Bruknera i druge“, podsetio je žiri priznanja Dobričin prsten.
„Profesionalnu karijeru sam počeo na sceni Narodnog pozorišta, kao uspavani stražar u predstavi Knjažev sekretar. Ja sam otvorio predstavu tako što sam ležao na sceni i pravio se da spavam i tada sam mislio kako je to divan početak karijere, a onda me je Mija Aleksić, prema scenariju, pretukao“, ispričao je Ejdus na dodeli nagrade. „Čitavog svog veka bavio sam se rizicima isprobavajući meru sopstvenih mogućnosti i kad bih počinjao iz početka uradio bih, u principu, sve isto“.
„Najmanje je dvostruka težina prstena: prvo, nagrada nosi ime Dobrice Milutinovića, a i tada kada je ustanovljena, pre Drugog svetskog rata, imala je tendenciju da se dodeljuje za životno delo. Drugo, a rekao bih i najvažnije je dignitet prethodna 24 dobitnika. To je vrh našeg glumišta. Nema prevare. U nekim nagradama se ponekad možda dešava da kriterijumi budu promenljivi… Ovde su majstori. Sa većinom njih sam igrao, među kojima su mnogi, nažalost, pokojni, od njih učio, čak potkradao zanat“, rekao je Ejdus povodom uručenja Dobričinog prstena.
Predrag Ejdus je danas upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, čiji je član još od sticanja diplome na Akademiji za pozorište, film i televiziju, u klasi Milenka Maričića, 1972. Kuću je, sa mesta vršioca direktora Drame, napustio devedesetih, u znak protesta, u vreme razaranja svih institucija. Rođen je 24. jula 1947. u Beogradu. Iz Narodnog pozorišta, 1993. prelazi u Jugoslovensko dramsko pozorište, a od 2000. je vanredni profesor glume na Akademiji umetnosti „Braća Karić“. Bio je predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije (1985-1989). Dobitnik je niza značajnih glumačkih priznanja, među kojima i dve Sterijine nagrade, 1991. i 1993.
Oženjen je Milicom Ejdus, arhitektom i scenografom, s kojom ima kćer Vanju, glumicu i sina Filipa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
