Ljudska prava pušača nisu bezuslovna

* Zakon koji se priprema u Ministarstvu zdravlju ne bazira se na ličnom utisku ili verovanju, kako Vi procenjujete štetnost različitih faktora iz životne sredine na zdravlje, već na čvrstim naučnim dokazima o posledicama na zdravlje zbog pušenja i izlaganja duvanskom dimu.

* Potpuna zabrana pušenja na svim javnim i radnim mestima, uključujući i ugostiteljske objekte, pokazala se kao najbolji i najefikasniji način da se od duvanskog dima zaštite svi oni koji su njemu, ne svojom voljom, izloženi. U njegovoj pripremi i izradi poštovane su sve preporuke Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije, kao i najbolja iskustva zemalja koje su ovakav zakon već donele i sprovode ga.

* Svako drugo rešenje, kao „pušačka“ i „nepušačka“ zona, odvojene prostorije i slično ne štite ni posetioce ni zaposlene od duvanskog dima, za šta postoje dokazi iz mnogobrojnih studija, koje su merile štetne sastojke u vazduhu ovih prostorija. Segregacija ljudi boravkom u „nepušačkim“ i „pušačkim“ ugostiteljskim objektima potpuno je neprihvatljiva.

* Ne znam na osnovu čega tvrdite da će se „sigurno smanjiti promet u ugostiteljskim objektima“, kada se to nije desilo niti u jednoj zemlji u kojoj se zabrana pušenja sprovodi. Ipak, slažem se sa Vama da će broj pušača u ugostiteljskim objektima biti manji, ali nažalost, to se neće desiti zbog zabrane pušenja.

* Ljudska prava pušača nisu bezuslovna, ona su ograničena merom u kojoj njihovo pušenje ugrožava druge, pre svega one sa kojima žive, rade, druže se, sede u kafani i slično.

Jedini razlog zbog koga Ministarstvo zdravlja i njegova Republička stručna komisija za prevenciju pušenja ovakav zakon pripremaju jeste zaštita zdravlja stanovnika Srbije i smanjivanje prevremenog obolevanja i umiranja od teških bolesti koje su pušenjem izazvane, jer i pušači i nepušači su ljudi. Druge komisije i ministarstva bave se drugim zdravstvenim rizicima i njihovim posledicama po zdravlje, a naš je problem pušenje i njegove posledice.

Takođe, ne bih se preterano brinula za to kako će se zakon primenjivati u Turskoj. Oni već godinu dana imaju zabranu pušenja na svim radnim i javnim mestima, a od 9. jula i u ugostiteljskim objektima, već dugi niz godina sprovode zdravstveno-prosvetne kampanje posvećene rizicima zbog upotrebe duvana, a obučili su i zaposlili oko 4.500 inspektora koji će nadgledati sprovođenje zakona i edukovati sve one koji ga eventualno krše. Uostalom, ko je ikada mogao da poveruje da će se prvi zakon o zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima, uključujući i barove i pabove, doneti još 2005. godine u Irskoj, uz veliku, i sa protokom vremena, sve veću podršku celokupnog stanovništa. Budite sigurni, gospođo Biševac, da su i naši građani spremni da prihvate zdrave stilove života radi boljeg i kvalitetnijeg života, svojeg i svojih najbližih.

Autorka je dr sc. med. predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja