(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC)U razvijenijim zemljama postoje profesionalne agencije koje se bave celokupnim izbornim procesom i koje garantuju njegovu besprekornost. Nažalost, u ostrašćenoj atmosferi, pogotovo posle ovakvog izbornog inženjeringa bez presedana, ne izgleda verovatno da bi se kod nas takvoj agenciji bespogovorno verovalo.
a) Minimiziranje razmera izbornog inženjeringa
U osnovi sadašnje krize, izazvane osporavanjem izbornih rezultata na lokalnom nivou, i posebno u Beogradu, jeste to što opozicija ukazuje na dosad nezabeležene razmere izbornih mahinacija, dok se vlast pravi nevešta, kao da je u pitanju uobičajeno sitno kraduckanje, koje eto i nije imalo naročite posledice.
Tako premijerka vlade u ostavci tvrdi da prekodrinskih turista nije došlo više od 22.000 na dan izbora.
Kako reče od tog broja jedva 15.000 da je glasalo, a u Beogradu ne više od 5.000, što bi valjda trebalo da znači da nisu presudno uticali na ishod.
U sličnom tonu najbolji student Pravnog fakulteta svih vremena, trudeći se da opovrgne tvrdnje o izbornim mahinacijama ogromnih razmera, pravi neshvatljivu logičku grešku.
Komentarišući eklatantan primer izborne prevare, kada je na jednom jedinom biračkom mestu u Rakovici otkriveno da je čak 400 fantomskih birača glasalo, trijumfalno je konstatovao da je 390 njih već glasalo i na prošlim izborima!
Akcent je, valjda, trebalo da bude na tome da je na ovim izborima samo njih 10 dopisano na spiskove, a u stvari je tom tvrdnjom samo priznao da se na prošlim izborima još daleko više kršio zakon nego što je to sada bio slučaj.
Problem po vlast je u tome što su ovog puta isplivali dokazi o takvim kršenjima zakona u daleko većim razmerama nego ikada ranije i to suočavanje sa ogromnim razmerama izbornog inženjeringa je naprosto ošamutilo građanstvo.
Jer izborni inženjering predstavlja krupnu operaciju, koja je počinje nekoliko meseci pred izbore kad se procenjuje koliko će “uvoznih glasača” biti dovoljno za uverljivu pobedu.
Potom valja namamiti dovoljan broj lojalnih “izbornih turista”, od njih pribaviti osnovne podatke i fotografije.
Zatim valja izvesti pad informativnog sistema i prebaciti koju desetinu hiljada večitih apstinenata u okolne opštine da bi se napravio prostor za neprimetno ubacivanje jednakog broja regrutovanih fantomskih birača u jedinstveni birački spisak.
Pritom tim fantomskim glasačima valja izmisliti i matični broj i navodnu adresu.
Potom valja danima štampati desetine hiljada ličnih karata za ove izborne turiste. Najzad, na dan izbora valja organizovati prevoz, tačnije pravi desant, tih fantomskih birača na Beograd.
U sabirnim centrima bi oni konačno dobili te lične karte koje važe samo na izborni dan i mapu kako da dođu do “svog” biračkog mesta. Pošto bi glasali dobili bi obećanu dnevnicu i vratili te jednodnevne lične karte, kako se cela operacija ne bi otkrila.
Drugim rečima, tajna “najčistijih izbora ikad” je u tome što se umesto tradicionalnog prepravljanja zapisnika sa biračkih mesta, po završetku izbornog dana, koje je relativno lako dokazati, prešlo na gotovo nevidljivo prepravljanje biračkog spiska (i nameštanje izbornog rezultata) pre nego što izbori uopšte i počnu, koje je znatno teže dokazati.
Pošto svaka sekvenca u ovom nizu poteza predstavlja teško kršenje zakona, koje je tim izbornih inženjera sproveo zloupotrebivši znatan deo organa uprave, javnost, prosto nije u stanju da poveruje da je ikome ovoliko „nameštanje“ izbornog rezultata uopšte moglo pasti na pamet, a kamo li da se tako nešto zaista i dogodilo.
No, kako su postupno počeli da isplivavaju sve bizarniji detalji cele operacije, javnost počinje da se oseća kao da se našla u nekom horor filmu iz koga neuspešno pokušava da izađe.
U tom smislu pokušaj vlasti da banalizuju razmere „nameštanja“ izbornog rezultata ima samo kontraefekat i samo još više vređa razum glasača. Naime, ovdašnji izborni inženjeri su se preigrali sa razmerama izbornih mahinacija, pri čemu su fantomski glasači sa adresom na trafostanici postali poslovična kap koja je prelila čašu.
Otuda sad ništa manje od potpunog čišćenja biračkih spiskova od zaostalih fantomskih glasača i izbornih turista ne dolazi u obzir. Odnosno, rasplet ove postizborne krize otuda zavisi, pre svega, od tempa kojim će većina građana prihvatiti da se suoči sa razmerama celokupnog nameštanja izbornog rezultata i da protiv toga odlučno digne glas.
b) Kako razrešiti nastalo stanje
Na kratak rok, režim neće imati druge nego da (uz nešto gunđanja) usvoji zahtev opozicije i poništi rezultate izbora u Beogradu, a verovatno i sve izbore na lokalnom nivou, te da ih održi u redovnom terminu sa ostalim lokalnim izborima u mestima gde oni u decembru nisu održani (a iz kojih je regrutovan najveći broj izbornih turista).
Opozicija će insistirati da se pre ponavljanja izbora prečiste spiskovi i odstrane svi fantomski birači.
Vlast će se naravno opirati, ali će pod pritiskom što domaće, što međunarodne javnosti morati da popusti.
Štaviše za vlast je najjednostavniji način da potvrdi svoju pobedu na lokalnim izborima, a posebno u Beogradu, taj da usvoji sve zahteve opozicije u pogledu ponavljanja lokalnih izbora i čišćenja biračkih spiskova.
U suprotnom, bilo bi to indirektno priznanje da su razmere izbornog inžinjeringa bile još i veće od onih koje pominje opozicija i da se vlast boji da bi izgubila ne samo u Beogradu, nego još i u nizu drugih, a naročito većih gradova.
c) Kako, onda, obezbediti da se izborni inženjering sasvim ukine?
U razvijenijim zemljama postoje profesionalne agencije koje se bave celokupnim izbornim procesom i koje garantuju njegovu besprekornost.
Nažalost, u ostrašćenoj atmosferi, pogotovo posle ovakvog izbornog inženjeringa bez presedana, ne izgleda verovatno da bi se kod nas takvoj agenciji bespogovorno verovalo.
Možda bi kod nas mogla barem da se sastavi paritetna nadzorna komisija, čije bi članove prihvatili i vlast i opozicija, sa zadatkom da biračke spiskove očisti od fantomskih birača pre svakih izbora.
No, to je ogroman posao jer, na primer, samo u Beogradu se u biračkom spisku nalazi najmanje 200.000 imena više nego što, po popisu, ima punoletnih građana
Uz to, veliki je problem, što kod nas, po pravilu, nikad ne glasa preko trećine apstinenata, dakle, onih koji imaju pravo glasa, ali ga retko (ili nikad ne) koriste.
I upravo je to rezervoar ogromnih manipulacija kod nameštanja izbornog rezultata.
Na primer, kao što je već uočeno, da se ne bi primetio veliki broj fantomskih glasača u Beogradu, desetine hiljada “večitih apstinenata” bile su prebačene u okolne opštine u kojima nije bilo izbora, e da bi napravili mesto za te silne kolone izbornih turista.
U načelu, takve mahinacije bi se mogle sprečiti jednim radikalnim rezom.
I to tako što bi se svi oni koji ne iskoriste svoje biračko pravo prebacili na rezervni birački spisak s tim, što bi mogli, automatski da se vrate u spisak aktivnih birača kad god formalno izjave da žele da glasaju. Takvo “zamrzavanje” biračkog prava redovnih apstinenata bi, na primer, u Beogradu birački spisak smanjilo sa 1,6 miliona, na manje od million imena!
Na poslednjim izborima je glasalo 963.000 osoba. Ako se od tog broja oduzmu fantomski birači, kojih je po procenama opozicije moglo biti 30-40.000, došlo bi se do cifre od oko 925.000 birača.
Naravno, sa tako prečišćenim biračkim spiskom izlaznost bi skočila na preko 95 odsto!
Na prigovor da se takav metod nigde u svetu ne praktikuje, odgovor je da nigde na svetu nema ni izbornog inženjeringa tolikih razmera.
Uz to, vođenje “rezervnog” spiska birača-apstinenata, uz garantovanje automatizma u povratku na spisak “aktivnih” birača otklanja sve bojazni oko “odmrzavanja” njihovog biračkog prava.
U osnovi, tu se izbor pravi između sprečavanja ogromnih izbornih mahinacija, kakve su nam upravo predočene i prava apstinenata da permanentno ignorišu svoje pravo glasa.
Tradicionalisti ističu da je pravo glasa za sve bilo teško izvojevano i nisu za to da se pravo glasa apstinenata makar i privremeno zamrzne.
No, teško da takav argument može imati prevagu u sredini u kojoj taj ležeran odnos apstinenata prema svom pravu glasa, omogućuje masovne izborne manipulacije.
d) Ljuta trava na ljutu ranu
Ipak, čak ni svođenje ukupnog biračkog spiska na spisak aktivnih birača ne mora doneti punu garanciju da neće biti izbornog inženjeringa, dok se ne uvedu drastične sankcije za njihove kreatore.
Ako se, međutim, iz sfere sportskog, u sferu izbornog nadmetanja prenese mera diskvalifikacije i brisanja rezultata takmičara koji koristi nedozvoljena sredstva, onda se dobija praktično potpuna garancija da izbornog inženjeringa, neće biti.
Ovakva ljuta trava na ljutu ranu se u razvijenom svetu, naravno, ne primenjuje, jer tamo nikome i ne pada na pamet da pokuša izborne mahinacije ovolikih razmera.
Naravno, teško da bi vlast sama usvojila takvu meru, ali bi građanstvo moglo da pripomogne, zahtevajući od svih partija i koalicija, učesnica u izborima, da potpišu deklaraciju (poput zakletve sportista na Olimpijskim igrama) da će se nadmetati u skladu sa propisima, a da će u slučaju “nameštanja” izbornog rezultata prihvatiti sopstvenu diskvalifikaciju i anuliranje svog izbornog rezultata.
Ovakva, naizgled, bezazlena izjava, koja čak ne bi bila ni zakonski obavezna, mogla bi, međutim, imati znatnog uticaja.
Naime, opozicione partije ne bi imale problem da takvu “zakletvu” potpišu. Ako neka i ne bi to uradila, pod bilo kojim izgovorom, postalo bi belodano da je u pitanju samo lažna opoziciona partija ili koalicija.
Ali, ako bi vladajuće stranke odbile da potpišu takvu izjavu, bilo bi jasno da su im namere u pogledu izbornog inžinjeringa vrlo mračne.
A teško da bi takav potez privukao potrebnu većinu glasača.
Otuda bi i stranke vladajuće koalicije bile prinudjene da potpišu takvu izjavu, pošto bi u suprotnom rizikovale toliki poraz, da ni vozovi izbornih turista ne bi mogli da ga ublaže.
Autor je profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
