Logorska demokratija

Više od tri godine kasnije, taj slučaj nije rasvetljen. Postoji i niz drugih primera koji nesumnjivo ukazuju na činjenicu da se u Srbiji istrage i sudski postupci pokreću, vode i završavaju u zavisnosti od toga da li su osumnjičeni deo vladajućeg establišmenta, odnosno koga i koliko bi ugrozile eventualne presude. Na svim ponovljenim izborima za odbornike po unutrašnjosti Srbije tokom prethodnih nekoliko godina bilo je verbalnog i fizičkog nasilja prema aktivistima opozicije, bez odgovarajućeg sudskog epiloga po krivce.

LJudi u manjim naseljima bukvalno žive u strahu, stišavaju glas i osvrću se oko sebe kada žele da kažu nešto o politici, a posebno o ponašanju funkcionera vlasti. Iz ogromnog broja medija kipti govor mržnje, etiketiranje i klevetanje ljudi, a to onda postaje obrazac ponašanja i u porodicama, školama, preduzećima, na ulici, svuda oko nas.

Predsednik republike na televiziji selektivno iščitava dokumenta s oznakom državne tajne, a uzurpirao je ovlašćenja vlade, skupštine, tužilaštva, suda, lokalnih samouprava i svega drugog po potrebi. On i pregovara o Kosovu, i ugovara investicije, i crta auto-puteve, i objavljuje ko je lopov, a ko poštenjačina, i koji mediji izveštavaju ispravno, a koji ne, i koja fasada treba da se okreči, a koja je dovoljno lepa.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije mandat nije ukinut poslaniku osuđenom za ratne zločine, već mu se dozvoljava da skandalozno vređa građane, političke oponente i novinare, nazivajući ih pogrdnim imenima i preteći da će ih gaziti po ulici. Strancima koji su osuđeni za korupciju vlast dodeljuje državljanstvo Srbije, a novinare koji pokušavaju da se bave otkrivanjem korupcije bezočno optužuje za rad protiv države i njene bezbednosti. U javnim nabavkama širom Srbije redovna praksa je dodeljivanje poslova „jedinom ponuđaču“ i neposredna pogodba s preduzećima koja su bliska vlastima.

Niko drugi se više i ne prijavljuje na unapred dogovorene tendere niti se žali nakon njihovog okončanja. Besplatnu dodelu ili bagatelno ustupanje građevinskog zemljišta stranim preduzećima Vlada Republike Srbije proglašava projektima od nacionalnog značaja. Na konkursima svih nivoa vlasti, budžetski novac se dodeljuje tabloidima i fantomskim udruženjima.

U javnom sektoru se nije moguće zaposliti ni na najslabije plaćenim radnim mestima, čak ni u formi privremenih i povremenih poslova, bez preporuke vladajućih stranaka. Crkva se milionskim sredstvima finansira iz tekuće budžetske rezerve, a sve češće se od strane predsednika republike uvlači u državne poslove, prećutnom ili javnom podrškom njegovoj ličnosti i politici. Testovi za maturu se „provaljuju“, kupljene diplome se nostrifikuju, doktorati se plagiraju, a njihovi vlasnici se postavljaju na mesta gradonačelnika i ministara.

I niko im ništa ne može, smeju nam se s televizijskih ekrana. Besomučno se seku šume i uništavaju zelene površine po gradovima, zbog kič projekata narušavaju se kulturno-istorijski spomenici, reke se stavljaju u cevi, a vazduh zagađuje više nego ikad. Ništa od nabrojanog građani ne mogu da spreče kroz institucije sistema koje su sve redom instrumentalizovane za rad u samo jednom pravcu, a to je obezbeđenje što veće finansijske koristi vlastodržaca i njihov opstanak na položaju.

U Republici Srbiji su temeljno ugroženi demokratsko društvo i pravni poredak pa se aktuelni razgovori političkih organizacija o pojedinim elementima izbornog procesa ne mogu definisati drugačije nego kao skretanje pažnje javnosti s najvećih problema u zemlji. Pregovori o popravci izbornih uslova, i to samo nekih segmenata, jer se tobož oni ključni ne menjaju u izbornoj godini, jesu pregovori o tome u koliko sati će se isključivati svetlo u spavaonicama logora, da li neki logoraši mogu konkurisati da budu redari u njima, i da li će za to dobijati platu ili bar sendvič više od ostalih logoraša.

Opozicija nema mandat da uslove za normalan život i rad i poštovanje ustavom i zakonom garantovanih prava građana svodi na pitanje uslova svog izbornog takmičenja s vladajućim strankama. Sve dok to radi, ona je saučesnik vladajućeg establišmenta u teroru na društvom, institucijama i građanima.

Autor je sociolog