Logorska demokratija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Znaci nije problem sto je Vucic bio prisluskivan od strane tadasnje vlasti vec je problem na koji nacin je to obznanio? Zanimljiv pogled na stvari.

   1. Vazno je da Vucic ne prisluskuje, siguran sam da to pouzdano znas.

   2. Nije mi jasno, gde je do sada živeo i u kojoj zemlji autor teksta. Ne branim vlast, ali da li je pre Vučića bilo bolje?! Ne, mnogo gore! Kod Milosevića smo živeli kao u logoru. Iz Srbije nisi mogao izaći, kućne potrepštine smo kupovali na kašičicu! Posle Miloševića sve se prodali za dinar, na hiljade radnika ostalo ns ulici, a drugi posao nisu mogli naći jer nije ga bilo. Sad kad se vidi da se gradi i radi, naravno, ne postoji čarobni štapić da nam novac i bolji żivot stignu preko noći!

   3. Bivsi sns- ovac bolje da cuti.

2. Све би било у реду у овом трактату да није ове сталне пропаганде о Шешељу „осуђеном за ратне злочине“. НЕ није Шешељ осуђен за ратне злочине већ за етничко чишење и говор мржње а то није исто ма колико се пута упињали да то понављате.
   И не ово није одбрана Шешеља, једне крајње дегутантне појаве штетне по много чему, већ одбрана истине која се стално „поправља“ у име нечијих „виших циљева“. Ово је важно из два разлога. Прво – аутори пропаганде о Шешељу „злочинцу у скупштини Србије“ дезавуишу овом неистином и скупштину Србије и саму државу и то потпуно неутемељено. Друго – сталним понављањем ове лажи одбијају од свега другог позитивног што поручују и онај родољубиви део јавности који је иначе итекако свестан недостатка демократског потенцијала и власти и такве „опозиције“ као Шешељ. Алтернатива није међутим идеолошки чисто грађанска „анационална Србија“ на линији са хашким политичким трибуналом и западном геополитиком која нам је наменила дефакто индијански резерват.

3. Nije mi jasno, gde je do sada živeo i u kojoj zemlji autor teksta. Ne branim vlast, ali da li je pre Vučića bilo bolje?! Ne, mnogo gore! Kod Milosevića smo živeli kao u logoru. Iz Srbije nisi mogao izaći, kućne potrepštine smo kupovali na kašičicu! Posle Miloševića sve se prodali za dinar, na hiljade radnika ostalo ns ulici, a drugi posao nisu mogli naći jer nije ga bilo. Sad kad se vidi da se gradi i radi, naravno, ne postoji čarobni štapić da nam novac i bolji żivot stignu preko noći!