Loša dobra vest

Od osnivanja rudnika, pre više od sto godina Borani su živeli sa viškom sumpora u vazduhu, a kako se paleta metala koji su izdvajani iz rude uvećavala, asortiman supstanci u borskoj atmosferi bivao je sve „bogatiji“. Građani su to nekako i podnosili u vreme prosperiteta, ali vreme se promenilo, više od dve decenije u rudnike se nije ulagalo, Topionica radi sa tehnologijom iz prošlog veka a posla je bivalo sve manje. Država je sve nade polagala u privatizaciju, Borani su bili skeptični, ali njih niko nije ni pitao za mišljenje.

Tako se i dogodilo da se na tržište iznese firma u kojoj restrukturiranje nije završeno a nije se znalo ni koliki će deo dugovanja država konvertovati u svoj kapital. Tenderi, najavljivani sa velikim entuzijazmom, neslavno su propadali. Na prvom je, pre dve godine, najbolju ponudu dostavio rumunski Kuprum, koji je navodno bio spreman da plati 400 miliona dolara, ali se pokazalo da je to nameravao da učini kreditom koji bi dobio stavljanjem hipoteke na imovinu RTB-a. Takva transakcija, iako već poznata u srpskim privatizacijama, ipak nije prošla zahvaljujući „buri“koja se oko toga podigla u javnosti. Na drugom tenderu najbolje se kotirao austrijski Atek, koji je u konkurenciji sa ruskim magnatom Olegom Deripaskom, dao bolju cenu, od čak 466 miliona dolara. Problem je bio samo u tome što nije mogao da je plati, pa je posle nekoliko produženih rokova i taj ugovor raskinut. Na trećem tenderu, ovoga puta samo za izbor manjinskog vlasnika – strateškog partnera, prijavio se samo austrijski Atek, ali je umesto konkretne ponude dostavio samo pismo o nameri da uloži novac u deo kapitala RTB Bor, pa je tender (opet) poništen. Ta loša vest u vladi je Boranima upakovana, uz obećanje da će od sada država preuzeti brigu o proizvodnji u RTB-u. Nije samo rečeno kada će biti realizovane najavljene investicije i iz kojih izvora će sada, u najnepovoljnije vreme za zaduživanje, biti obezbeđena sredstva. Valjda se niko nije setio da pita.