Manje povoljan izbor

Zagorka Golubović Mislim da će se drugi članovi demokratskog bloka brzo uveriti da je konstituisanje ovakve vlade „lažna pobeda“, u smislu „dobili smo bitku ali smo izgubili rat“, jer je samo odloženo (dokle?) raščišćavanje političke scene, a data je i šansa SRS da dobije na ugledu, čemu ide nauruku i smerna izjava Tomislava Nikolića da je on nameravao da demokratski upravlja Skupštinom, ali je, eto, bio naivan i prevaren od strane Koštunice.
Ovakav razvoj događaja sigurno neće privući demokratski orijentisane birače i smanjiti apstinenciju na sledećim izborima, pogotovo kada se u drugom činu neopravdano pobednički trijumfuje, sada na drugoj strani, i potpuno zaboravlja i oprašta DSS-u kao članici novog vladajućeg tima, kako se ponašala pre samo nekoliko dana, neopravdano uveravajući građane da je sada sve OK. Mislim da će se desiti da se kod građana utvrdi uverenje da politici ne treba uopšte verovati i da je se treba potpuno kloniti, a to znači povući se sasvim iz javnosti i predati se pojačanoj rezignaciji i apatiji. I vraćam se na pitanje: kakvi smo i mi sami kao građani. Da li ćemo, posle ovih neveselih političkih događaja dići ruke od svega i dozvoliti, bez revolta, da nas političari do te mere potcenjuju prodajući nam „rog za sveću“, kao u ova dva, naizgled oprečna slučaja, u kojima su se u oba čina svi akteri izdavali kao „spasioci Srbije“. Čini se da mi kao građani još nismo dorasli da se koristimo novoosvojenom slobodom (na šta je upozoravao Adam Mihnjik), jer nismo shvatili da treba da je iskoristimo da bismo izgrađivali i prihvatili nove vrednosti, budući da i mi sami padamo na priču da je „borba za očuvanje teritorije“ primarni zadatak nove vlasti, ali po rečima Koštunice i „biti ili ne biti“ srpskog naroda, opravdavajući upravo tim ciljem razlog za sastav „kakve-takve“ vlade, da bismo imali vladu kada se bude odlučivalo o statusu Kosova (da ne damo 15 odsto naše teritorije). Da li ćemo iz društvene i političke krize izaći sa takvom ideologijom „srpstva“ i apstraktne odbrane Srbije (u smislu njene celovitosti, bez brige o tome šta će biti sa srpskim i inim narodima u takvoj državi). Ali kao što nismo masovno protestovali posle ustoličenja Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, i ovaj novi obrt – vraćanje DSS u „dedmokratski blok“ (iz kojeg se prethodno nedvosmisleno ispisao), prošao je čak bez ozbiljnijih komentara, jer niko u tome nije video jedan politički mutljag, koji će nam se, verovatno, obiti o glavu, budući da možemo verovati bar u predizborno obećanje Vojislava Koštunice uoči poslednjih parlamentarnih izbora, da će sve raditi kao i do sada, a verujem da to plaši većinu građana u Srbiji, jer znamo gde nas je to dovelo za vreme njegove četvorogodišnje vlade.