Mečka u Bačkom Petrovcu

Još sam se čudio u povratku zašto tri policijske marice jedna za drugom tako jure ka Petrovcu. Plašim se da će u politikantskim igrama i sukobljavanjima vlasti i opozicije slovačka zajednica i kultura poslužiti tek kao privremeni i nebitan poligon za odmeravanje snaga.

Mnoge javne ličnosti i mas mediji se sada zabrinuto osvrću na dešavanja u slovačkim mestima i ustanovama, kao da su se Slovaci ovamo doselili 2025. godine. Već decenijama pojedini Slovaci pišu i svedoče o pritiscima naprednjačke, pre toga žute demokratske vlasti kojima je slovačka manjina izložena, ali to tad nije bilo važno. Čast izuzecima. Danasu pre svega.

A vlast i Srpska napredna stranka su potpuno izgubile sposobnost procene i meru u reagovanju. Zar je trebalo toliko policajaca i članova stranke da dođe u Bački Petrovac zbog nekoliko desetina omanjih fotografija okačenih između dva drveta? Još je smešnija, to jest tragičnija, potpuna blokada Petrovca koja je organizovana narednog dana. Kao da je umesto fotografija neko od blokadera u parkić doneo sanduke oružja i municije sa namerom da ih podeli gnevnim sugrađanima.

Vlastodršci su jednostavno mogli da ignorišu organizatore izložbe jer ionako fotografije ne bi privukle mnogo znatiželjnika. Ja sam se u parkiću obreo oko 16 h. Obišao sam, pre toga, Galeriju Zuske Medveđove, lokalnu Biblioteku i onda se uputio ka parkiću koji je odmah pored biblioteke. Videvši tamo veću grupu ljudi, pomislio sam da se ima šta pogledati. Ali, sem razvučenih kanapa između dva stabla na kojima su bili neki papiri, nije bilo ničeg.

Kao potpuno neupućenom nije mi bilo jasno zašto tamo stoje neki mladi i sredovečni ljudi, snimatelji, novinari, najmanje jedan policajac i nekoliko osoba crno odevenih. I niko ništa da mi kaže kao pridošlom radoznalcu. Niti: „Ostanite, uskoro ćemo otvoriti izložbuˮ, ni: „Hajde produži dalje, ne igra mečka.ˮ

A mečka nije igrala, nego se otela kontroli i počela da grebe šapom i „isteruje pravduˮ. Da su tu došli inostrani gosti Slovačkih svečanosti ili stariji meštani Petrovca i drugih slovačkih mesta, tek oni ne bi znali šta se to dešava. A, zapravo, nije imao ko ni da dođe jer su, na moje iznenađenje, subotnje Slovačke narodne svečanosti bile slabo posećene.

U pešačkoj zoni, na vašaru umotvorina i suvenira, bilo je primetno manje štandova i posetilaca. Na platou ispred male vašarske bine na kojoj su nastupali gosti iz Slovačke bilo je oko pedesetak ljudi, od kojih je najmanje njih desetak bilo iz slovačke ambasade i same Slovačke. U pomenutim ustanovama, galeriji i biblioteci, bio sam jedini koji je razgledao slike i knjige.

Bašte petrovačkih kafića, krčmi i poslastičarnica su bile poluprazne i tihe. Izložbu organizovanu u Gimnaziji Jan Kolar sam obišao sam. Nigde naroda. Bilo je i ranijih godina vruće i suvo, ali su ljudi, ipak, masovno dolazili.

Onomad od gužve skoro nije moglo da se prođe. Ako to ne zanima velike mas medije, nevladine organizacije i demonstrante, trebalo bi ozbiljno da zabrine organizatore SNS. Vreme je za promene. Ili je u pitanju bojkot ili je dosadašnji koncept svečanosti prevaziđen.

A krajnje je vreme da se bezidejni organizatori SNS povuku. Njima na savest pada da se nisu setili da mali deo programa Slovačkih narodnih svečanosti, u vidu koncerta klasične kamerne muzike, posvete prerano preminuloj violinistkinji Margareti Benkovoj. Kad god je bila u svom rodnom Bačkom Petrovcu, Benkovu su uvek zvali da zasvira na Svečanostima. Sad kad je nema, brzo su na nju zaboravili.

Autor je sociolog iz Pančeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.