Mlade izdajnike na kolac 1

Kako smo rasli, tako nam je ceo sistem indirektno pokazivao da su Albanci niža rasa, Hrvati vekovni neprijatelji, a Bošnjaci tek samo zalutali Srbi u islamsku veru. Škole, ulice, toaleti, hodnici, bilo gde da se okreneš viđao si natpise „Ubij Šiptara“, „Pedere u blendere“, „Srbija Srbima“ i ostale koještarije.

Nije postojala nijedna svetla tačka koja je pokazivala drugačije. Gde god bi se okrenuo, mržnja je curila kao iz česme.

Tako da, uši su počele da me bole jer se ovde već tridesetak godina vrti jedna te ista priča, a pred javnošću se truća o famoznoj demokratiji, pristupu ka Evropskoj uniji, svetskim tokovima, dok na svakom ćošku bi svaki bilmez i dalje da brani srpska ognjišta.

Fućka se njemu za integracije, mir i stabilnost, nego gleda on na televiziji i čita u tabloidima kako Albanci opet prete s juga; kako u Crnoj Gori – pazi, molim te – ne smeš da kažeš da si Srbin; kako svetski gej lobi hoće da uništi tradicionalnu srpsku porodicu…

Svakog bistrijeg zabole ćošak, a malo ih je takvih ostalo, te se odluče da spakuju kofere i zapale odavde što dalje s porukom „Zbogom, žohari!“. Jer retkima dođe u pamet. da od uterivanja Kosova, pravoslavlja i ćirilice se ne plaćaju računi, obuća i hrana.

U naprednjačkoj državi, gde ti izvršitelji nogom vrata otvaraju, sva ta ezoterična baljezgarija o nebeskom carstvu ti neće pomoći da spaseš živu glavu. U toliko korumpiranoj zemlji, u kojoj samo što vazduh ne naplaćuju, ne prođe dan a da ne čuješ kako su i dalje svi protiv srpskog naroda. Kako moramo da čuvamo jedni druge. Kako rat samo što nije počeo.

A oni mladi koji se odvaže da kažu nešto protiv; da pokažu da su sve te paranoje samo paravan za kriminalni inferno; da, pobogu, ne mogu više ovako da žive, država ih iste sekunde proglasi za izdajnike, a zatucano okruženje ih odmah nabija na kolac.

Tako da, nada je ovde počela odavno da se gasi; kada vidite da Vacićeva Desnica orgija po Medveđi; da Srbska čast i Levijatan preuzimaju ulogu superheroja; da u Skupštini sedi Šešelj, osuđeni ratni zločinac; da Srpska napredna stranka na čelu sa Vučićem se ponaša kao kult Čarlsa Mensona – sve ovo samo ukazuje koliko je na ivici da se iznova prevrne u miloševićevsko korito iz kojeg se Petog oktobra jedva izvukla.

Zato, u ovom našem postapokaliptičnom rasulu od zemlje – koja podseća na one opustošene horizonte, mutantske horde i sirove štrokavluke iz „Pobesnelog Maksa“ – upravo će ti mladi izdajnici – ukoliko ih uopšte ostane – biti jedini putokaz da se ovo devastirano društvo izvuče iz vrtloga zla.

Autor je novinar

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.