Munira i Stojanka

Borka Pavićević Eto, osvanuo je i taj dan. Petnaestoro sudija radilo je petnaest godina, skoro. Sudije su iz petnaest zemalja, njih su države izabrale za sudije. Ne narodi, već države. Ne nacije, već međunarodne institucije. Pa je stavljanje znaka jednakosti između naroda i države loš i neuk put mišljenja svih onih koji odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu interpretiraju kao sud o narodu. Prema tome, osuda ili neosuda države nije suđenje narodu. Državu i narod najzločinačkije je izjednačavao Hitler i posledice toga znamo. A i elemente toga videli smo, uživo. O tome govori i tvrđenje Suda – u Srebrenici je počinjen genocid.
Države nisu sklone da sude državama, pogotovo ako u njihovom delovanju saučestvuju, a pogotovo zbog mogućnosti da ono što odlučuju može, jednom, da se odnosi i na njih.
Mnogo i neiscrpno je bilo govora, ispisanog i iskazanog, o prirodi ratova od devedeset prve do devedeset devete na Zapadnom Balkanu, o prirodi uništavanja Jugoslavije. Pronalazila su se mnoga tumačenja, jedno od njih, veoma često, da je to nastavak Drugog svetskog rata. Za žrtve to i jeste bio nastavak. Drugog svetskog rata. Za većinu političkih vlasti to je nastavak hladnog rata oružanim sredstvima.
U tom smislu rimska antička izreka „Senator je dobar čovek, al’ je Senat zla životinja“, zvuči superiornije od shvatanja sadašnjih Evropljana šta je država.
Neka meni, laiku, bude dozvoljeno da ne razumem. Ili da upitam: kako to da „Škorpioni“ koji su iz Srbije, ne kažem da su srpski i da predstavljaju srpski narod, već da su iz države Srbije, „Škorpioni – zla životinja“, nisu u vezi sa državom Srbijom po stavu Međunarodnog suda pravde u Hagu? Ne bi me iznenadilo da mi svaki pravnik da drugačiji odgovor.
Nadalje, ako se bolje razmisli, nije lako državi, i onima koji su delovali kao vlast države, pokušavajući da vežu svoje delovanje, svoja nedela, svoje zločine, za delovanje „u ime naroda“. Nije im lako, kao ni ljubiteljima „epova i junačkih pripovesti“, i ne samo njima: nalaze se pred dilemom je li bolje biti onaj koji ne sprečava zverstvo i ne spasava žrtve, ili biti „zla životinja“.
Šta treba da čini današnji Orest, civil, da „Erinije“ postanu „Eumenide“. Da čini. Da počne da čini, da nastavi da čini.
Politika, država, pravo, i pravda i moral. Radovan, netačnog li imena, Ratko, tačnog li imena. Znate li za Skendera Kulenovića! Jeste li čuli za Stojanku majku Knežopoljku! Šta počiniste!