Na društvenim mrežama su osvanule dve slike

Nema duše na slikama mog prijatelja – odmah napisa jedna komentatorka.

Još AI nije savladao implementaciju duše – dopisa drugi komentator. I dodade – dobro je što su ovakve, da se naš prijatelj ne uobrazi zbog prevelike lepote.

Komentari su se nizali. Nešto je, očigledno, bilo podsticajno na tom postu, pa je tako započela veoma interesantna priča na društvenoj mreži. Jedni su komentarisali nos i proporcije lica, drugi su prizivali uspomene sa fakulteta, treći druženja i smeh… A svi su, zapravo, govorili o onome čega nema na portretima – o duši.

U toj raspravi o „savršenom“ prikazu i unutrašnjem doživljaju istine, „izroniše“ tri „ogledala“: „neiluzorno“ koje ne laže, „ogledalce“ koje prikazuje ono što želiš da vidiš i „iluzorno ogledalo“ koje nam podmeću savremene politokrate, partokrate, autoritarni vrhovnici, razni „marketing maheri“ i bezobzirne bitange koje su se dokopale mogućnosti da svojim podlim lažima i podmetanjima mogu preko masmedija da upuvavaju i truju javni prostor.

Iz komentara se moglo videti da najteže posledice na razvojne performanse društva ostavlja programirana i dugotrajna zloupotreba političkih „iluzornih ogledala“.

Posebno onda kad upravljanje „ogledalskim iluzijama“ uzmu pod svoje autoritarna, samozaljubljena, intelektualno nedovršena, pohotna lica. U takvim „ogledalima“ se danas ogleda veliki deo sveta, jer mu ih non-stop, putem masmadija, pred oči guraju oni koji upravljaju kapitalom u sadejstvu sa kleptopolitičarima, da bi zbunili građane i zaklonili pravo stanje stvari.

Zato oni stalno inoviraju i naručuju svoje iluzionističke portrete. Digitalne, medijske, ekonomske i „političke“, u želji da građanima prikažu „svoju veliku pamet“, „svoj puni sjaj“, „moć“ i „zaslepljujuću lepotu“, koristeći tzv. društvene mreže, ogromne bilborde, besprekorno uređene konferencije, studijske izjave s pažljivo režiranim aplauzima.

Ali, ipak, kad narod pogleda sav taj „predivni“ promo materijal često, vrlo često, ga opiše kao i komentatorka s početka ovog teksta – u njemu nema duše. Jer čovek lako prepoznaje odsustvo iskrenosti, empatičnosti, iskrenog osmeha i „duše“. Dakle onoga što nijedna AI ili „propagandni mejker“ ne može da „naslika“, zato što ljudska duša ne može ni da se naslika, ni da se odglumi. Ona mora da se oseti.

I tako, danas, dok se AI, marketing stručnjaci, politokrate i vlast trude da imitiraju narodnu duhovnost i da preko masmedija narodu distribuiraju razne poželjno-nalickane „duše“ kako bi što ubedljivije „dočarali svoju bliskost s narodom“, ostaje pitanje – može li „iluzorno ogledalo“ da prikaže istinu?

Ne može – napisala je većina komentatora pomenutih AI „porteta bez duše“! I ja im verujem! A to je potvrdilo, prema javnim istraživanjima, i preko šesdeset posto građana Srbije koji su „iz taka“ podržali studentsku pobunu nakon što je se oburvala tek rekonstruisana stanična nadstrešnica u Novom Sadu i usmrtila šesnaest osoba koje su se našle ispod nje.

Jer građani su u trenu osetili prirodnost i empatičnost pobunjenih studentskih duša, i njihove iskrene želje da zaustave bezdušno dahijsko-bašibozlučko ponašanje vlasti i moralno-ekonomsko-kulturološko-obrazovno-naučnu dezintegraciju Srbije. I odlučili da im pomognu da u uspostavljanju demokratske države i stvarenju šanse za trajnu implementaciju prava i pravde kao dokazanih alata koje koriste sve razvijene demokratske zemlje sveta.

Dakle, da ponovimo, masovan izliv iskrenih, nasmejanih i dobronamernih studentskih duša u gradove, sela i na puteve Srbije i Evrope pokazao je svima koliko je aktuelna vlast bezdušna i zatrovana pohlepom, samoljubljem i neznanjem, i pokrenuo građane na akciju. Ta radosno žuboreća reka mladosti koja je potekla Srbijom, inicirala je i da „iluzorno ogledalo“ vlasti počne naglo da se samoraspada pred očima zbunjenih vlastodržaca, ali i dela opozicije.

Nakon studentske pobune, građani su za kratko vreme postali svesni stvarnog stanja stvari, i u politici, i u državi, i počeli da traže da ih prema mirisnoj, samoodrživoj i podsticajnoj budućnosti povedu nenakostrešeni i iskreni ljudi sa prethodno dokazanim znanjem zajedno sa studentima čistih duša.

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.