Nadrilekari u politici

Biljana Stepanović Doktor Velimir Ilić, trenutno na funkciji ministra za kapitalne investicije u ostavci, uspostavio je javno dijagnozu da je njegov kolega u vladi, Mlađan Dinkić, bolestan. Pa zato, dakle isključivo zbog bolesti, tvrdoglavo odbija da radnicima Magnohroma iz Kraljeva isplati zaostale zarade od 450 miliona evra koje im je doktor Velja, dok su štrajkovali, obećao. Jer da je zdrav, a ne bolestan, on bi im sigurno odmah isplatio tih zaostalih 17 plata koje im nije isplatio dosadašnji vlasnik, pogrešni brat Mital. Zašto pogrešni? Ispostavlja se, naime, tek naknadno, da Magnohrom nije kupio Lakšmi Mital, jedan od najbogatijih ljudi sveta, vlasnik kompanije Mital Steel, već njegov brat Promod Mital, koji se pokazao kao, hm, vrlo nesolidan. Zato je ugovor sa njim posle silnih štrajkova konačno raskinut, a radnici ovog preduzeća otišli pravo pred vladu da od nje traže zaostale plate.
U ovom zahtevu ipak ima neke logike – vlast bi sad bila jedina koja ima moralnu obavezu da im nadoknadi štetu, ako je već odlučila da njihovo preduzeće proda nesolidnom kupcu koji je fabriku načisto upropastio i čak isekao i odneo mašine, umesto da uloži obećana 23 miliona dolara i isplati zaostale plate, pošto je nekadašnjeg giganta vatrostalne proizvodnje kupio za jedva nešto iznad milion dolara.
S tom tezom slaže se i doktor Velja. Bruka je, kaže, da radnici Magnohroma plaćaju ceh loše privatizacije i da im se ne da da prežive. „Ti ljudi nisu primili 17 uzastopnih plata, a u poslednje vreme nekoliko njih je izvršilo samoubistvo. Da vam ne pričam da su u dužničkom ropstvu – računi su im ogromni i ljudi su u sudskim sporovima, bukvalno na ivici totalnog umiranja i ne znaju kud sa sobom“. Zbog toga, smatra zdravi ministar Velja, svi građani Srbije kroz budžet treba da plate to što su i ova i prethodna vlada (a u obe je participirao) 17 uzastopnih meseci mirno gledale kako ljudi ne primaju plate, kako štrajkuju, pa se i ubijaju, dok se najzad nije odlučila da iz zemlje i fabrike isprati „pogrešnog“ brata Mitala.
Da je ministar Dinkić, smatra ministar Ilić, zdrav a ne bolestan, ne bi mu ni postavio ovo neverovatno pitanje – kako sad da isplatimo plate radnicima Magnohroma, a da ne isplatimo ostalim radnicima propalih preduzeća? „To je nemoguće“, vapi doktor Velja, „odakle nam 10 milijardi evra? I zar je to razlog da se 2.500 kraljevačkih porodica pusti da crkava?“
Šta iz ovog slučaja možemo da zaključimo? Možda to da za deo sadašnje vlasti, koji pretenduje da postane i buduća, nikakva pravila i principi ne važe. Pa tako ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić može da krši zakon i da funkcionerima svoje stranke i dalje iz budžeta isplaćuje plate iako su smenjeni sa mesta kosovskih poverenika, a da ne isplaćuje onima koji te poslove sada rade. Velimir Ilić takođe može da pred izbore pobunjenim radnicima Magnohroma obeća isplatu plata iz budžeta, a onima koji trenutno ne štrajkuju pred vladom, ne moramo ništa ni da platimo. Bez obzira na to što i oni možda crkavaju. Dok se ne pobune, ako ugrabe pre izbora. Ako zakasne, videćemo već kako da ih se rešimo.
Da su odgovorni političari, a ne nadrilekari, od ovih ljudi bismo očekivali da učine sve što je u njihovoj moći da svim ovim radnicima, ali i ostalim građanima Srbije, trajno reše problem – da najzad nedvosmisleno izađemo na put kojim idu sve ostale zemlje regiona, pa da onda umesto avanturista privučemo što više ozbiljnih investitora koji će da otvaraju, a ne da zatvaraju radna mesta.