Najveći greh Danice Grujičić

I dok su Grujičićkina svedočenja dragocena, kao nekog ko je bio deo tog korumpiranog sistema, čije je korumpirano-kriminalno ustrojstvo i dovelo do ubistva 16 ljudi u Novom Sadu prilikom pada nadstrešnice, sasvim je jasno da bivša ministarka zdravlja i dalje ima neostvarenih političkih ambicija.

U nedavnom gostovanju u emisiji „Bez pardona“ (KTV Zrenjanin) navela je kako radi na formiranju „patriotskog fronta“ i kako o tome razgovara sa Branimirom Nestorovićem, predsednikom i poslanikom „MI snaga naroda“, koji je slično Grujičićki izveo jedan kopernikanski obrt, pa uzeo kritikovati one za čiji je račun tokom korona-pandemije širio najrazličitije teorije zavere, poput one da je to „najsmešniji virus“ i slao u građane u Milano u šoping.

Iako polazi od ljudski poštene osnove i kaže da svakome sa kojim razgovara o daljem političkom udruživanju napomene da dobro razmisle da li im ne pričinjava štetu da je stave na listu, s obzirom da je bila prva na listi SNS-a, iako na svoj naprednjački angažman gleda kao na grešku, ostao je niz odgovora koje treba da pruži javnosti.

I niz odgovora, i niz izvinjenja, ali Grujičić nema nameru da se za bilo šta izvinjavanjati. Trudeći se da predstavi sebe kao profesionalca koji se nikada nije bavio politikom, iako je od 2004. do 2011. bila članica DS-a, pa je onda 2012. bila kandidatkinja za predsednika Srbije ispred Socijaldemokratskog saveza, kao profesionalca koji poverovao Aleksandru Vučiću i bila izigrana od korumpiranih ministara, poput Siniše Malog, bivša ministarka namerno zanemaruje nekoliko stvari.

Zaboravlja bivša ministarka da je s te pozicije direktno učestvoovala u propagandi protiv političkih protivnika Aleksandra Vučića, i to zajedničkim saopštenjem sa Zlatiborom Lončarem uperenom protiv Dragana Đilasa. Đilas joj brzo na optužbe odgovorio podsetivši je da je on „onaj isti Dragan Đilas kome je pre nekoliko godina ispričala kako je ministru Lončaru rekla da je bio prvi čovek koji je predlagao da se kupi gama nož i o tome sa njoj razgovarao pre desetak godina“.

Lončara i danas „brani“, govoreći da su optužbe za njegove veze s vođama Zemunskog klana samo medijski natpisi.

Takođe, bivša ministarka namerno zapostavlja činjenicu da je prihvatila da u izbornoj kampanji 2022. godine bude maskota SNS-a time što je stavljena na prvo mesto na listi – a svima je bilo jasno da ona premijerka neće biti.

Njen profesionalni lekarski autoritet Vučić je s namerom iskoristio kao potvrdu da je dosadašnja zdravstvena politika vlasti bila odlična, jer da nije – pa zar bi neko s takvim profesionalnim dostignućima kakva su Grujičićkina prihvatio da bude prva na njihovoj listi.

Izbori 2022. godine prvi su izbori nakon pandemije koronavirusa, u kojoj su se pokazala sva nepočinstva ove vlasti – Krizni štab je štelovao brojke mrtvih, ljudi su umirali jer nije bilo respiratora, a režimske kriminalne falange, potpomognute policijom i Specijalnom antiterorističkom jedinicom, koju je i tada vodio Spasoje Vulović, mučki su po ulicama tukle građane koji su se pobunili zbog vređanja inteligencije – režim je hteo da ponovo uvede izolaciju, nakon što je prethodno organizovao izbore u jeku pandemije.

Danas Grujičić kaže da se u politiku vratila kako bi pomogla studentima, ali javnost ne pamti da je ikada osudila nasilje koje je nad građanima sprovedeno tog jula 2020. godine, kada su i BIA i SAJ hapsili akademce koji su se našli na protestima.

Svojim angažmanom na listi, i kasnije u ministarstvu, prihvatila je da bio deo kriminalnog režima, da se nađe u istom košu sa Veljkom Belivukom, Milanom Radoičićem, Dijanom Hrkalović, Zlatiborom Lončarom, Željkom Mitrovićem, Draganom Vučićevićem, i ostalim unutrašnjim i spoljnim saradnicima Aleksandra Vučića – prihvatila je da je iskoriste kao masku za sva svoja nepočinstva, a kada su je, po starom naprednjačkom principu, sažvakali i ispljunuli – onda kada im više nije bila potrebna – uzela je da je javno priznaje kako je „pala na Vučićeve fore“.

To što je ispala naivna i poveravala čoveku koji poslednjih 13 godina sipa laži brzinom munje i to što je, kako kaže, postalo jasno da Vučić izdaje Kosovo i Metohiju tek onda kada je pekao palačinke prošle godine u momentu kada je Kurtijeva policija upadala u srpske institucije na severu KiM – to je samo njen lični problem.

Nemaju građani ništa od priznanja političara da su „ispali magarci“, kako su to govorili ranije i Aleksandar Martinović i Dragan Đilas. Neće imati ništa ni od Grujičićkinih izvinjenja, a trebalo bi svaki dan, u svakom medijsku nastupu da se izvinjava jer je pristala da bude deo ovakvog režima, jer bi takav stav bio pošteniji prema onima od kojih očekuje da joj u nekom narednom izbornom procesu podare poverenje.

Ovakav nastup „bila sam u režimu, ali se ne kajem i nemam šta da se izvinjavam, pogrešili sam i bila prevarena“ ništa je drugo do pokušaj da se isti ti građani namargače. Mada, čini se i da niko to izvinjenje od Grujičić i ne traži, da srpski narod, naviknut na višedecenijska magarčenja, više i ne traži odgovornost od onih koji su protiv Vučića, pa olako prihvata različite preletače. A Danica Grujičić nije jedina takva.

Autor je novinar političke rubrike Danasa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.