Napetosti zbog veroučitelja

Delegacija IZuS smatrala je da je neprihvatljivo da u radu Komisije učestvuje predstavnik rivalske struje – Islamske zajednice Srbije. Predstavnici Mešihata i Rijaseta su se posvađali i napustili ovaj sastanak. Nekoliko dana kasnije portparol Mešihata IZuS saopštio je da je „u cilju saniranja posljedica ugrožavanja procesa islamske vjeronauke u nekim sandžačkim školama, Radna grupa Mešihata Islamske zajednice sačinila plan reakcija kako bi se svakodnevna nepravda prema pripadnicima islama otklonila“. Kako Mešihat saopštava, „u skladu sa ovim planom, prvi korak vjernika i uleme, na čelu sa organima Islamske zajednice, biće organizovanje protestnih skupova ispred škola u kojima se krši ovo vjersko i ljudsko pravo.“ U međuvremenu je glavni muftija ef. Zukorliću pismu Predsedniku Republike upozorio na „pravno nasilje Ministarstva prosvete“ koje nije reagovalo na smenjivanje veroučitelja iz IZuS u školama u Tutinu i Sjenici. Prema objašnjenju Ministarstva vera, predsednik Komisije dr Stojanovićnije mogao da prihvati ultimativni zahtev IZuS da predstavnici rivalske struje budu isključeni sa sastanka. Ministarstvo je zaključilo da su „obe islamske zajednice“ napuštanjem sastanka Komisije „pokazale nepoštovanje prema Republici Srbiji“ i pozvalo „članove Komisije iz obe islamske zajednice da (…) uzmu učešće u narednom sastanku Komisije“.

Ministarstvo je u svom saopštenju prihvatilo postojanje dve islamske zajednice u Srbiji, što je u potpunom neskladu sa zakonom. Ono je time izbeglo da se pojavi kao nepristrasni arbitar. Posledice pasivnog držanja Ministarstva dovode do potpunog dezavuisanja verske politike dve prethodne vlade: ukoliko postoje dve islamske zajednice, onda se ne može, prema Zakonu o crkvama, priznati kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu zakona Kraljevine Jugoslavije. Ovaj kontinuitet je držanjem Ministarstva i samom situacijom stavljen van snage, a time i cela ključna ideja prethodnih ministara bliskih DSS – da treba čuvati versku strukturu pre nego verske slobode. No, niko ne može da garantuje da unutarmuslimanski sukob neće proizvesti opasne posledice. Uopšte uzev, Ministarstvo vera još uvek izbegava da interveniše tamo gde je obavezno da nepristrasno interveniše, dok niz drugih, pre svega protestantskih verskih zajednica, biva izložen arbitrarnom postupanju organa uprave.