Naprednjaci sad udaraju na egzistenciju pojedinca

Nema više ničega što bi moglo da nas ovde šokira. Za ove četiri decenije kao društvo osetili smo apsolutno sve, ali se čini kao da često zaboravljamo šta smo sve preživeli. Zato ni slučaj profesorke Jelene Kleut, izbačene sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ne bi trebalo da posmatramo kao nešto što se, eto, desilo tek tako, jer je jedno jutro pomahnitali Kaligula ustao i rekao da se tako nešto mora učiniti. Dakle, njen slučaj jeste simboličan u kontekstu borbe koja je započela nakon što je šesnaestoro ljudi umrlo usled pada nadstrešnice u Novom Sadu, vrlo je eksplozivan i živahan primer, ali on nije jedini, kao što nije niti prvi, ni poslednji.

Takođe, vrlo često možemo da čujemo čaršijsku floskulu kako je to pokazna vežba za sve one koji se usude da progovore. Ne, naprotiv, Srpska napredna stranka zajedno sa svojim crvjezičnim saveznicima od samog početka progoni, dehumanizuje, linčuje i takoreći uništava živote ljudi koji su neposlušni ili pak nepodobni u sistemu u kojem u oni vladaju. Već smo svedočili progonima po fakultetima i državnim ustanovama, te raznim čistkama unutar samog sistema. Naprednjačke dahije su već godinama vežbale – ako moramo tom logikom da se vodimo – za ono što se dogodilo Jeleni Kleut, stoga danas imamo već usavršeni mehanizam. Međutim, ruku na srce, otpuštanje i progon neposlušnih nije došao sa SNSrbijom, već se to činilo i pre nje, ali je sa njom, kao i sve ostalo, došlo do maksimalne granice brutalnosti.

Bilo kako bilo, ovde se već radi o gotovom proizvodu u kojem će oni koji se usprotive režimu Aleksandra Vučića biti uklonjeni. Setimo se samo kako i na koji način prolazi porodica Jaćimović – konkretno otac i sin – samo zato što su ustupili usluge pobunjenicima, ali se mora imati u vidu da njihov klasni položaj u društvu je poprilično teži i gori u odnosu na profesorku. Setimo se takođe pročišćenja nastavnog kadra po osnovnim i srednjim školama nakon što je utihnula prosvetarska pobuna. Setimo se i svih onih koji su se usudili da se pridruže buni protiv ovih kreatura, ali su u vrtlogu i tmini zaboravljeni i udavljeni.

Čitav naprednjački establištment doveo je do savršenstva ovaj neoliberalni kazamat u kojem se pojedinac dovodi do samog ruba egzistencije. Retko kada će se otvorena sila koristiti kako bi se ugušio nečiji glas, pošto za tako nečim više i nema potrebe, jer se zna kod koga je nož i pogača. U takvoj sistemskoj žabokrečeni, čovek je prisiljen da bira između toga da li će odustati od borbe protiv gvozdenog prestola ili će odustati od svog zanimanja i općenito osnovnih uslova za život, te se upustiti u neku vrstu gerilske borbe protiv ove vlasti.

I, odmah da se razumemo, ne mogu se plaćati računi i hrana moralom i lepim rečima, već novcem, a vlast je to shvatila i dovela do nivoa u kojoj više nema potrebe za onim klasičnim totalitarnim metodama, a pod time mislim – razvaljivanje vrata usred noći, masovna hapšenja, nestanci ljudi, naravno, iako se to dešava u kriznim trenucima, kada je saterana uz ćošak, ali to u biti nije tolika praksa. Ma jok, sistem u ovim mirnodopskim danima potpuno vodi pojedinca u propast, kako karijernu, tako profesionalnu i, pre svega, ekonomsku, stoga se to može posle opravdati onom ciničnom neoliberalnom mantrom da je sam sebi skrojio takvu sudbinu.

Zbog toga ćemo u budućnosti imati mnoštvo slučajeva sličnim Jeleni Kleut – a verovatno ih u ovom trenutku imamo dok se kucka ovaj tekst širom Srbije – s obzirom na to da vlastodržni goniči robova ulaze u poslednju fazu naše propasti i biće sve okrutniji i tvrđi prema svima onima koji budu pogledali ka nebu.

Nego, da zatvaramo polako radnju, ova borba u proteklih godinu i nešto dana – manjeg ili većeg intenziteta – zapravo je drugačija i nova u odnosu na sve prethodne, budući da ovde više nije samo reč o borbi protiv Aleksandra Vučića i njegove stranke, već je reč o borbi i protiv njegovih prethodnika i protiv sistema koji je iznedrio ovakvog Vučića i njegovu partiju, kao i protiv njihovih saveznika, bilo da ih podržavaju direktno, indirektno, aktivno ili pasivnu u ovom pljačkaškom pohodu, izrabljivanju i tlačenju. Svakako je najmračnije pred zoru.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.