Naprednjački zulumi u Užicu

U senci ovih beogradskih, nikako ne bi smele da se zaborave, ne primete i ne prodiskutuju štete koje su naprednjačke vlasti svojim odlukama učinile i u unutrašnjosti Srbije.

Odličan primer za ovu raspravu je grad Užice sa svojom okolinom. Šteta koja je napravljena je ogromna. Užice bi danas bilo mnogo bolje mesto da u politički život Užičana oni nisu ulazili.

Poslednja demokratska vlast u Užicu je sa velikim entuzijazmom radila na osnivanju univerziteta. Telo koje je oformila opštinska vlast sačinjavali su ugledni kulturni radnici, a rukovodstvo je prepušteno dvojici Užičana, redovnih profesora Univerziteta u Beogradu. Ceo posao je doveden do kraja izradom Studije izvodljivosti.

Definisani su detaljno studijski programi sa kojima bi Užički univerzitet započeo sa radom. Opština je obezbedila i potrebni prostor. Postignuta je potpuna saglasnost i u resornom ministarstvu. Međutim, u poslednjem trenutku dolazi do promene vlasti i ova plemenita ideja biva odbačena.

Zamisao da mladići i devojke iz regiona Zapadne Srbije dolaze na studije u Užice otišla je nepovrat, a da Užičani nikada nisu dobili objašnjenje zašto je tako nešto urađeno.

Umesto toga u narednim godinama Užice je dobilo na desetine blistavih kockarnica u kojima su mladi Užičani našli svoju sreću – u zelenaškim dugovima. Vrlo često bez šanse za povratak na normalan životni kolosek.

Naprednjačka vlast u Užicu je nasledila Regionalnu sanitarnu deponiju „Duboko“. Toliko smo se time ponosili, i možda bili prvi u Srbiji sa šansom da u potpunosti rešimo problem komunalnog otpada. Naprednjačko rukovođenje deponijom dovelo je do njenog zatvaranja 2024. godine.

Prethodili su požari koji su naneli veliku štetu životnoj sredini u celom regionu. Akutno je stradao vazduh, a na mnogo duži period zagađene su podzemne i površinske vode i zemljište.

Decenijama je jezero Vrutci na reci Đetinji predstavljalo ponos Užičana. To je velika vodena akumulacija koja je obezbeđivala uredno snabdevanje vodom celog grada i okoline i tokom sušnih letnjih meseci. Nesavesnim gazdovanjem, naprednjačke gradske vlasti su stvorile uslove za eutrofikaciju jezera.

Razvile su se slatkovodne alge, a onda na njima i cijanobakterije. Njihovi metaboliti mogu da budu i opasni cijanotoksini. Užički zvaničnici su tvrdili da oni nisu identifikovani u vodama jezera Vrutci. Ali, da li posle svega što smo u poslednjih trinaest godina doživeli i čuli, možemo da poverujemo u bilo šta što u javnost iznese Srpska napredna stranka i predsednik države?

U nasledstvo od prethodne demokratske vlasti naprednjaci su dobili obezbeđene uslove za izradu gradskog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda. Nasušna potreba grada, ako se ima u vidu da reka Đetinja nema veliki kapacitet za prečišćavanje otpadnih voda. Nemaju ni mnogo veće reke od nje.

Ostalo je nejasno zašto i posle trinaest godina Užice nema taj kolektor. Gradom kruže priče da je i novac u potpunosti bio obezbeđen. Trebalo je samo da se pristupi radovima. Umesto toga rodila se ideja o nekoj kineskoj firmi koja bi trebalo na području Požege da napravi regionalno postrojenje. Odustalo se i od te ideje.

Svesne i savesne Užičane obuzima tuga pri pomisli kako bi danas Užice izgledalo da ima čistu životnu sredinu i da svakog septembra meseca primi pod svoje okrilje nekoliko stotina mladića i devojaka iz celog regiona.

Koliko je samo dobila susedna Hrvatska time što je na perifernim delovima svoje teritorije, u Splitu, Rijeci i u Osijeku, otvorila državna sveučilišta. Ima li boljeg načina da se štite granice svoje zemlje?

Da postoje vispreni i sposobni Užičani dobro je poznato. Opisano je čak i narodnim pesmama. Prost dokaz su i rezultati prethodne vlasti. Bezmalo u jednom mandatu, napravljen je stadion, zatvoreni bazen, nova zgrada samostalne Medicinske škole, dovršeno je korito reke Đetinje, napravljena je moderna zgrada arhiva, modernizovana gradska pijaca, napravljena regionalna sanitarna deponija, obezbeđena sredstva za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i još mnogo toga.

Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast pozitivni procesi su zaustavljeni i Užice je vraćeno na nivo kasabe, pored koje putnici za Zlatibor ili za crnogorsko primorje munjevito protutnje.

Autor je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, potpredsednik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.