Foto: Luca Marziale / DanasSve srećne države liče jedna na drugu, sve nesrećne države nesrećne su svaka na svoj način, da parafraziramo čuveni početak još čuvenijeg romana. I, istina je, ima nešto, mnogo toga, i u novcu, ali ponešto je takođe nezanemarljivo, i do organizacije, raspodele tog novca i onoga kako se on (ne) troši.
Da, u cinizmu premijerke o tome da je tačna tvrdnja Siniše Kovačevića da je nesrećna ona države u kojoj se izdvajanja za kulturu mere promilima takođe ima istine kada kaže da je Srbija ta „nesrećna država“ bila za vakta one prethodne vlasti, jer su tada zatvoreni Narodni i Muzej savremene umetnosti, i skandalozno privatizovani beogradski bioskopi.
Ali je istina i da su ti muzeji zatvoreni zbog rekonstrukcije, da je usledila i godina velike svetske ekonomske krize i da su se te rekonstrukcije odužile, i nekako se namestilo da su baš u vreme ove vlasti, oličene naravno u predsedniku Vučiću kako to ne propušta da pohvali premijerka, oni ponovo otvoreni pa ih ta vlast, jelte, sebi prepisuje u zasluge.
Slično kao sa započetim pa u njeno vreme dovršenim deonicama auto-puta i još nekim infrastrukturnim projektima, te bi se sve moglo opisati kao kićenje tuđim perjem. Što se privatizacije Beograd filma tiče, nju prethodnoj vlasti – u tom slučaju oličenoj u Mlađanu Dinkiću – nikako ne možemo oprostiti, ali se ni ova vlast nije ubila od pokušaja da tu grešku svojih prethodnika ispravi.
Štaviše, pokazala se kao dosledan i prilježan đak koji je nadmašio učitelja u stvarima privatizacije i prenamene najrazličitijih ustanova, institucija i sl. u oblasti celokupne srpske privrede, pa tako i kulture.
Međutim, jedna od najsimptomatičnijih odlika budžeta za kulturu – jer o njemu je ovde reč – iz prethodnih godina jeste da dobar deo sredstava ne bude potrošen! On se naprosto vrati nazad i – nikom ništa. Ono što tome, između ostalih stvari, verovatno doprinosi jesu sa zakašnjenjem i u cajtnotu raspisani konkursi za finansiranje u različitim oblastima kulture.
Jedan od najdrastičnijih primera bio je sa otkupom knjiga koji je, umesto da bar bude završen u prvoj polovini godine, počeo da se odvija tek u septembru, a u pitanju su izdanja iz prethodne godine!
Kako će se i kada čitaoci u bibliotekama upoznati sa izdanjima iz 2022. ne zna se. Jedno je sigurno, ma kako dobar ministar kulture bio (mora se priznati, i u ovoj vlasti bilo ih je boljih i gorih), on tj. kultura ne može mimo ostatka društvenog i političkog života Srbije, a Srbija već dugo u svemu kasni i ne pomera se sa mrtve tačke.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
