Nastavak pandemisanja

 Naravno da tamo gde su velike pare ima i velikih igrača. To što je Jugohemija u vlasništvu g. Miškovića govori da je kompanija Delta toliko razgranata da ju je teško zaobići. Neki na to gledaju kao na sposobnost Deltinog menadžmenta, a opet drugi se pitaju da li je država popustljiva prema pomenutom gospodinu. Za sva ova pitanja trenutno nema mesta jer mnogo važnije je da li će i koliko vakcina stići, da li će vakcinacija krenuti sredinom decembra i sl. Epidemiolozi, članovi svakodnevno pominjanog Tima za borbu protiv pandemije, državni sekretari i sam ministar zdravlja lično, koji je razjasnio (?) zabludu oko svoje izjave u vezi s potpisivanjem ne/vakcinisanja, ovih dana ulivaju poverenje. Krajnje je politički nekorektno (ako se o političkoj korektnosti u Srbiji, ali i šire može govoriti) što neki predstavnici opština (čitaj Guča) pokušavaju da steknu jevtin politički poen tvrdeći da, koliko sam dobro shvatio, isključivo njihovom dobrom organizacijom, na saboru u Guči nije bilo nikoga ko je bio zaražen virusom novog gripa. Samo onaj ko nema nikakvo znanje o pandemijama, ili je potpuno zaslepljen pa ne vidi dalje od ćoška može tako nešto tvrditi. Da bi se zamke neznanja izbegle, svakako je najefikasnije naoružati se znanjem. Šta to kaže nauka. Pozvaću se na delo Bila Brajsona „Kratka istorija bezmalo svačega“ koji na naučnopopularan način govori o krajnje ozbiljnim stvarima.

Pozivajući se na podatke sa Univerziteta Kornel gospodin Brajson kaže da kada bi se sve bakterije iz unutrašnjosti Zemlje istovarile na površinu prekrile bi planetu do dubine od 15 metara. Iako bakterije „ne dižu gradove i ne vode aktivan društveni život“ bile su ovde pre pojave dinosaurusa i biće kada Sunce postane „Crveni džin“ (the end). Ovo je ipak njihova planeta. Bilioni bakterija nas održavaju u životu. Bez njih mi ne bismo preživeli nijedan dan. One prerađuju otpadne materije, prečišćavaju vodu, vare nam hranu, ali se dogodi da nas neke od njih i napadnu. Naravno tu su i virusi kao bitan deo tog mikrosveta. Oni napadaju žive ćelije uzimajući njihov genetski materijal da bi stvarali nove viruse, izuzetno se brzo razmnožavaju, šire i krajnje su jednostavni (nekoliko gena naspram hiljade gena najprostije bakterije). Neki od njih imaju zastrašujuće svojstvo pojavljivanja u svim krajevima sveta, nanošenja velike štete, a potom nestajanja brzinom pojavljivanja. Takav slučaj je bio sa gripom iz 1918. godine kada je petina žrtava patila od blagih simptoma, a ostali su teško oboleli i nažalost umrli. Zašto je ovaj grip bio toliko smrtonosniji od običnog i dalje nemamo pojma. Znamo da se određeni virusi s vremena na vreme vrate i stvore ljudima velike probleme. To se i nama trenutno dešava i zbog toga situacija uveliko nadilazi politička prepucavanja. Naravno, ne treba stvarati atmosferu u kojoj nema kritičkog preispitivanja rada organa vlasti, ali kritika mora biti u svrsi rešavanja problema. Na kraju bih ovo svoje pisanije, uz toplu preporuku svima da pročitaju pomenuto delo Bila Brajsona, završio citatom njegove knjige koju je napisao 2003. godine.

„Neprijatan ruski virus zvani H1N1 izazvao je jaku epidemiju u velikim područjima 1933. godine, a onda opet pedesetih i ponovo sedamdesetih godina. Ne zna se gde je u međuvremenu odlazio. Po jednoj sugestiji virusi se neprimetno kriju u populacijama divljih životinja pre nego što okuse novu generaciju ljudi. Niko ne može isključiti mogućnost da epidemija velikog svinjskog gripa ponovo podigne glavu.“

Autor je profesor Zrenjaninske gimnazije