Ne zna, ne čita, a zaključuje

Prozivajući me, stavili ste me na veliku muka kako da odgovorim. Da pišem da je moja uža stručna specijalnost prostorno uređenje, a to je poznato svima koji me znaju poslednjih četrdesetak godina ili da u knjizi „Amputirano Kosovo, odbrana Miloševića koja traje“ koju je objavio „Dangraf“, a redakcija feljton u 52 nastavka, na najmanje četiri mesta objašnjavam zašto sam protiv podele Kosova i pišem da u to ubeđujem i Dobricu Ćosića ili …… ali nije lepo da opterećujem čitaoca onim što dosad nijedan tabloid u Beogradu nije napisao o mom radu u rešavanju vekovnog sukoba Srbije i većinskog albanskog stanovništva Kosova i Metohije.

Izgleda mi neverovatno da sve što sam napisao u četiri knjige o Kosovu i sve što sam uradio kao potpredsednik Koordinacionog centra za KiM (pozvali su me Nebojša Čović i Zoran Đinđić, potpredsednik i predsednik vlade), pisac komentara ignoriše. A pozvali su me da primenim svoj projekt iz 1993. i knjigu iz 1994. godine o mirnom rešenju sukoba na Kosovu pomirenjem istorijskih i etničkih prava, koji je već uveliko bio afirmisan u javnosti i koji su prihvatili predsednik države (Ćosić) i vlade (Panić) i načelnika Generalštaba (general Panić). Da ga Milošević nije odbio ne bi bilo rata, etničkog čišćenja, sankcija i ratnih zločinaca. Kako sad da odgovorim ako sam, zbog toga, za list Danas „ideološki šaman“ i „kartograf podele“. Da je za mene tako nešto rekao S. Milošević razumeo bih, jer sam slično čuo od njegovih istomišljenika. Ali da to napiše Danas, godine 2011, nejasno je. Time su dovedeni u pitanje Grujica Spasović i Mihal Ramač koji su sa mnom pripremili dva feljtona o mojim knjigama o Kosovu, ali i Zdravko Huber, koji je knjigu „Amputirano Kosovo“ pripremio za štampu.

P. S. Žao mi je što ste me naterali da napišem reč o Kosovu, iako, posle pomenute knjige, već četiri godine, uspevam da me niko na to ne podstakne.