Nepomenik na Trgu Tjenanmen: Novo anonimno pismo jednog profesora studentima u protestu

Dok protesti bukte širom Srbije, Nepomenik je otputovao na vojnu paradu u Kinu – zemlju čijim kompanijama je ustupio ono najvrednije što Srbija ima, a to su rudnici, teška industrija, zemljišta za fabrike i čitav niz infrastrukturnih projekata, uključujući i rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu. U Pekingu se ponovo sastao sa Putinom, drugi put od početka protesta, na još jednoj vojnoj paradi u društvu svetskih diktatora.

Istovremeno, najviši evropski zvaničnici ga ignorišu, a uhvatili su ga i u laži o sastanku sa predsednicom Evropske komisije pa ga je njen ured demantovao. Svojim postupcima Nepomenik u Evropi gradi imidž jednog Lukašenka, a u svetu jednog Kim Džong Una.

Zato nije otišao na Bled, gde se održao strateški forum sa liderima Zapadnog Balkana – na kojem su bili i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Bledski forum se održava svake godine i na njemu je uvek ključna tema pitanje proširenja Zapadnog Balkana. Ove godine je učestvovalo preko 2.300 zvaničnika iz 94 zemlje i 180 govornika iz 48 zemalja uz veliku medijsku pozornost. Nepomenik se već četvrtu godinu ne pojavljuje na ovom forumu, čime jasno pokazuje nezainteresovanost za integraciju Srbije u EU. Umesto toga, pokušava da pretvori Srbiju u Belorusiju odnosno Severnu Koreju. I uspeo bi u tome, da mu vi niste pružili otpor.

Dok Nepomenik krši Ustav i zakone Srbije i traži savete od iskusnih diktatora kako da manipuliše narodom, otpor koji ste pružili zajedno sa građanima koji vas podržavaju je moralno i pravno opravdan. U prethodna dva pisma sam pisao o ustavnom i međunarodnom pravu na otpor, koje se smatra poslednjim, ali fundamentalnim pravom u državi čiji suverenitet potiče od naroda. To pravo, međutim, nije apsolutno; ono je uslovljeno strogim kriterijumima. Danas ćemo se usredsrediti na treći kriterijum, a to je pravedan razlog za otpor. To je moralni prag koji mora biti pređen da bi otpor postao ne samo mogućnost, već i nužnost.

Vratimo se na Trg Tjenanmen gde je Nepomenik u društvu diktatora ove nedelje gledao veliku vojnu paradu. Taj trg je čuven po tome što su kineski studenti tamo pre 36 godina vodili velike proteste koji su krvavo ugušeni.

Kao i vaši protesti kineski protesti na Tjenanmenu 1989. izrasli su iz istog semena: borbe za demokratiju, slobodu medija i kraj korupcije. Ključni uzroci studentskih protesta u Kini su tada bili ekonomska kriza, politička korupcija i želja za demokratskim reformama koje su inspirisali događaji u drugim komunističkim zemljama i pad železne zavese. Demonstracije su počele u aprilu i brzo su prerasle u masovni pokret koji je okupio milione ljudi na Trgu Tjenanmen. Kineska vlada je odgovorila na proteste proglašenjem vanrednog stanja i poslala vojsku da nasilno uguši proteste

. Tenkovima su išli na nenaoružane građane na Trgu Tjenanmen i okolnim ulicama. Tačan broj žrtava nikada nije potvrđen, ali procene se kreću od više stotina do nekoliko hiljada ubijenih. Usledila su masovna hapšenja, suđenja i pogubljenja demonstranata. Reformistički lideri unutar partije smenjeni su i stavljeni u kućni pritvor. Svako pominjanje masakra je i danas strogo cenzurisano.

Tjenanmen je postao simbol jedne propuštene revolucije jer ovaj masakr je bio pravedan razlog za pobunu građana. Međutim, da li je potreban jedan takav maskr u Srbiji da bi ovaj kriterijum bio ispunjen? Naravno da ne.

Ipak, pravedan razlog za otpor odnosno pobunu nije puko neslaganje sa politikom vlade. On nastaje kada vlast prestane da bude zaštitnik fundamentalnih prava svojih građana i postane njihov primarni narušilac. To je trenutak kada se država pretvara u tiraniju, sistematski podrivajući zakone i ustavna načela koja joj daju legitimitet. U tom trenutku, društveni ugovor biva prekršen od strane vladara, a ne od strane naroda.

Ustav Republike Srbije u svojim načelima garantuje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, a pravo na život i fizički i psihički integritet neotuđivo. Svrha državne vlasti je da štiti ova prava. Kada ih ona aktivno ugrožava, gubi svoje pravo da vlada. Tragedija u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 osoba bila je stravičan simptom duboke sistemske patologije. Vaši prvi protesti bili su vapaj za odgovornošću, test sposobnosti sistema da isporuči pravdu.

Međutim, istinski i neopozivi pravedan razlog za otpor nije se rodio iz ruševina nadstrešnice, već iz sistematskog, nasilnog i tiranskog odgovora države na građane koji su tražili odgovornost. Funkcionalna država bi odgovorila transparentnom istragom. Država je odgovorila pretnjama, nasiljem i zataškavanjem. Tim odgovorom, ona je sama transformisala poziv na reformu u nužnu borbu za samoodržanje protiv tiranije.

Režim je instrumentalizovao pravni sistem, pretvarajući ga iz sredstva pravde u oruđe represije. Iza nas su stotine proizvoljnih hapšenja i krivičnih prijava protiv studenata i građana širom Srbije. Vlast je odobravala i sprovela sistematsko fizičko nasilje nad svojim građanima. Krv je prolivena, a krivci su policija i SNS-ovi batinaši – plaćeni javnim novcem koji se svakodnevno krade iz državne kase. Režim time krši osnovna ustavna i ljudska prava na telesni integritet i slobodu od mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja. Ovo nasilje nije nasumično, već ciljano, a počinioci uživaju imunitet.

I ovo nisu izolovani incidenti. Osnivanje baze podataka o represiji od strane Akademskog plenuma potvrđuje da je reč o rasprostranjenoj praksi. Svi oni koji su doživeli nasilje treba da se jave kako bi se ono dokumentovalo. I međunarodne organizacije poput Amnesty International, Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope potvrdile su prekomernu upotrebu sile i proizvoljna hapšenja.

A pored fizičkih i pravnih napada, država vodi kampanju dehumanizacije demonstranata. Najviši zvaničnici, uključujući predsednika, uporno vas nazivaju „teroristima“, „neprijateljima države“ i stranim plaćenicima koji sprovode „obojenu revoluciju“.

Osim toga, tu je i angažovanje paradržavnih grupa, takozvanih tituški, koje nose ime po Vadimu Titušku, režimskom plaćeniku koji je tukao građane koji su protestovali u Ukrajini protiv Putinove marionete Vladimira Janukovića, a koji danas živi u Rusiji. Oni su plaćeni da napadaju demonstrante dok policija stoji po strani, a upravo to je jasan znak vansudskog nasilja koje odobrava država. Sumnja u upotrebu zvučnog topa za razbijanje mirnog skupa 15. marta 2025. predstavlja zastrašujuću eskalaciju koja predstavlja akt terorizma.

Sve navedeno nedvosmisleno pokazuje da su uslovi za pravedan razlog ispunjeni. Uzrok nije jedna tragedija, već proračunati, sistematski i eskalirajući rat režima protiv osnovnih prava sopstvenih građana. Svojim delima, država je izgubila legitimitet.

Ova akademska konstatacija nije poziv na nasilje, niti na određeni politički program. Ona je afirmacija moralne i pravne legitimnosti vašeg otpora. Kada država postane agresor, otpor više nije čin pobune, već čin građanske samoodbrane – odbrane same ideje države zasnovane na društvenom ugovoru vlasti i građana koji se sistemski krši.

Državna propaganda vas naziva „neprijateljima države“ kako bi prisvojila patriotizam za autoritarne ciljeve. Međutim, vaša borba za poštovanje Ustava, vladavinu prava i odgovornost jeste najviši čin patriotizma. Vi ne radite protiv Srbije, već za Srbiju – za onu Srbiju koja je zasnovana na pravdi, dostojanstvu i slobodi. Vašim stavom držite ogledalo vlasti, primoravajući je da pokaže svoje pravo lice. To je dubok patriotski čin i lekcija za generacije koje dolaze.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.