Ništa nas ne sme iznenaditi

Ne samo da je preživela nego se izborila za počasno mesto u mentalnom kodu ovdašnjih politika i praksi, kojih sam svedok četrdesetak prethodnih godina. Neće ovaj tekst imati tako velike ambicije da inventariše sve dokaze za ovu tvrdnju iz uvoda, jer je sam uvod reakcija autorovog probijanja kroz snegom pokrivene.

Beogradske ulice i saobraćajni kolaps koji već odavno nije neočekivan i u boljim vremenskim uslovima. Dakle, „Ništa nas ne sme iznenaditi“ vremenom je evoluiralo u „Ništa nas ne iznenađuje“, pa sam se, sa većinom ljudi koje sam sreo probijajući se po klizavim snegom pokrivenim trotoarima, složio kako su i gradske službe i gradsko saobraćajno preduzeće kao i svih prethodnih godina iznenadio sneg u januaru pa nigde vozila koje raščišćavaju ulice, a gradski autobusi stoje uparkirani duž beogradskih uzbrdica i nizbrdica sa naravno, letnjim gumama, jer ko će da ih menja svaki čas.

Nismo iznenađeni da smo iznenađeni snegom u januaru, sve u duhu „Ništa nas ne iznenađuje“. Otporni smo na iznenađenje, stekli imunitet, takoreći. Otuda i izjave predsednika svojih glasača koje su nepogrešivo uvreda inteligencije i kojima potcenjuje, vređa i sa pozicija umišljene i stvarne moći pokušava da ponizi. Čak i kada izjave nisu uobičajeno agresivne, ne iznenađuju.

Nema iznenađenja ni u tome da se nivo laži ubrzano uvećava kao da se bolest može izlečiti povećanjem doze placebo leka koji više ne deluje. Evo jedne proste provere. Izjava da je broj prikupljenih potpisa u akciji „Raspiši pobedu“ od skoro 400.000 koji su objavili studenti netačan i da su oni (ONI?) prebrojali u glavu od 17.000 – 19.000 potpisanih građana uvredljiva je za svakog ko ume da podeli dva broja i ko je kao i ja bio na nekom od štandova gde se potpisivalo.

Pa evo matematike 19000 podeljeno sa 400 štandova koliko ih je bilo širom Srbije je 48 potpisnika u tih 7 do 8 sati koliko je akcija trajala, dakle šestoro potpisnika za sat vremena. Ona gužva oko štandova koju smo videli ustvari su studenti prerušeni u građane sa maskama lica koja su mnogo starija od njih i pri tome se stalno pomeraju levo desno da bi proizveli efekat veće brojnosti što su već uvežbali na protestima i do savršenstva doveli u epizodi zvanoj „Zvučni top“.

Izjavu kako „ON“ nikada nije ni pomislio a kamoli učestvovao u krađi izbora i kako „ON“ nikad ne laže nije potrebno ni komentarisati. Nikoga to ne samo da ne iznenađuje nego i ne dotiče. Pa da završim sa iznenađenjima koji su prošlu godinu učinili jednom od najvažnijih u istoriji Srbije. Pre svega, godina je trajala, bar je takav utisak veoma dugo, kao da je neko nasuprot svetskom procesu ubrzanja vremena ovde vreme usporio. Iznenadili nas je mladost Srbije, naterala nas da se zamislimo i nije prestala da nas iznenađuje tokom cele godine.

Iznenadili smo i mi sami sebe kada smo opet otkrili u sebi solidarnost, empatiju i potrebu za dostojanstvenim životom. Cela prošla godina je u svakom pogledu promenila Srbiju i ta je promena nepovratna. I to neće biti iznenađenje. Krajnje je vreme da izreka sa početka teksta „Ništa nas ne sme iznenaditi“ odnosno „Nismo iznenađeni“ napokon bude napuštena a mi sebe ne iznenadimo upornošću da ovu državu uredimo prema svim pravilima ljudskosti, pravednosti, jednakosti i dobrih običaja. Do izbora i nakon izbora!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.