Novinari na meti

U haotičnoj atmosferi devedesetih, svaki pokušaj izražavanja slobode govora koji se kosio s politikom tadašnje vlasti imao je za posledicu progon, pretnje, batinanje, pa čak i ubistva. Želju da profesionalno i savesno obavljaju novinarski posao životom su platili Dada Vujasinović i Slavko Ćuruvija. Nedugo posle petooktobarskih promena, ubijen je jagodinski novinar Milan Pantić. Ubistva novinara koji su bez ustezanja govorili o stvarnosti Srbije do danas nisu rešena. U svakom od ovih zločina, država je imala bar nekog udela ili je bar pokušavala da ga prikrije. Takva klima, u kojoj su zločinci prolazili nekažnjeno, samo je stimulisala nove slične slučajeve. Prošle godine, novinaru Vremena Dejanu Anastasijeviću je postavljena ručna bomba na prozor stana.
Nakon novih pokušaja gušenja slobode govora, nadležni su obećavali žestoko razračunavanje sa ovakvim pojavama, ali se to, do danas, nije dogodilo. Novinarska profesija u Srbiji i dalje se suočava s pretnjama, pritiscima i nedovoljno bezbednim uslovima za obavljanje posla. Doprinos tome dali su i pojedini političari govorom mržnje koji nedvosmisleno podseća na retoriku iz vremena za koja smo mislili da su davno prošla. Uticaj tajkuna na neke medije je očigledan, a uređivačke slobode ugrožene. Jedini način da se broj incidenata u budućnosti smanji je efikasna i zakonom propisana reakcija svih relevantnih subjekata.
Prema podacima međunarodnih organizacija koje se bave medijima, tokom maja ove godine u Srbiji su se dogodila 23 različita slučaja kršenja medijskih prava i sloboda. Tako je u redakciji niškog lista „Bratstvo“, koji izlazi na bugarskom jeziku, direktor Nebojša Ivanov pismenom naredbom zabranio objavljivanje teksta „Novčana sednica Nacionalnog saveta“ novinara-urednika Kirila Georgieva. Poslednji u nizu slučajeva dogodio se pre nekoliko dana, kada je na snimatelja Radio-televizije Vojvodina Bojana Dakića, dok je na Ribarskom ostrvu snimao prilog, nasrnuo nepoznati muškarac.