Novo vino pritiska stare mehove

Još davna Isusova izreka „ne sipa se novo vino u stare mehove“ upozorava da duh novog vremena traži nove institucije, vrednosti i načine komunikacije. Ako se novo pokušava zadržati u starim okvirima, dolazi do njihovog pucanja – bilo kroz naglu revoluciju, bilo kroz postepenu eroziju.

Staro pruža otpor, često dug i iscrpljujući, i može privremeno pobediti silom ili manipulacijom. Ali, ako je novo autentično i odgovara vremenu, stara forma postaje sve neodrživija. Pitanje nije da li će doći do promene, već kojim tempom i kojim putem. Ključ uspeha nije samo u snazi zahteva, već i u sposobnosti novog da stvori sopstvene „mehove“ – institucije, simbole, strategije i narative koji će ga održati.

Kako možemo prepoznati da je neki društveni pokret autentičan? Autentični pokreti ne nastaju iz političkih i ideoloških konstrukcija, već iz stvarnih problema društva. Bez obzira na spinove vlasti, ovaj studentski protest nije rezultat spoljašnjih centara moći, već organski odgovor na duboke disfunkcije države.

To potvrđuju njegova spontanost, inspirativnost, topla i iskrena podrška građana, kreativnost učesnika i način na koji se organizuje – kao pokret odozdo, bez hijerarhijske kontrole ili nametnute ideologije. Njegovi zahtevi za funkcionalnom državom, pravdom i slobodom nisu prazne parole, već odraz realnih potreba. Njegova snaga nije u nametnutim direktivama, već u unutrašnjem osećaju nepravde i želji za promenom.

Kada neki društveni pokret budi nadu i izaziva snažne pozitivne emocije, prepoznaju ga i oni koji nisu direktno uključeni. On opstaje uprkos pritiscima jer nije zasnovan na strahu, već na unutrašnjoj snazi i osećaju smisla. Nenasilan otpor studenata, njihovo odbijanje da reaguju mržnjom i agresijom na nasilje, govori o moralnoj superiornosti njihovog bunta. Istorija pokazuje da ovakvi pokreti, iako mogu biti privremeno ugušeni, ostavljaju duboke tragove i postaju seme budućih promena.

Kreativnost, solidarnost, istrajnost i nenasilnost pokazuju da studentski pokret nije vođen kratkoročnim interesima, već dubljom vizijom. On koristi novi jezik, nove forme izražavanja i nove tehnologije, dok su režimski odgovori zastareli – ikonografija, zapaljive parole i scenografija njihovih mitinga liče na nemile slike iz prošlog veka.

Tako smo u Sremskoj Mitrovici ponovo videli koncept koji odudara od savremenog načina komunikacije s građanima: predsednik na podijumu, masa ispod njega, dovedena da sluša i kliče. To je taj predsedniku mio princip „aklamacije“, gde gomila potvrđuje reči lidera glasnim uzvikivanjem, bez ikakvog dijaloga.

Ako nenadležni već pravi potpuno promašeno istorijsko poređenje miroljubivog studentskog marša – simbola građanskog otpora i demokratskih vrednosti – sa Musolinijevim militarističkim Maršem na Rim, koji je bio uvod u fašističku diktaturu, onda ili ne razume istoriju, ili namerno izvrće činjenice, ili ima priviđenja.

Jer suprotno tome, upravo njegovi mitinzi svojim formatom – vođom na visokoj bini, masom koja kličući potvrđuje njegove reči, zapaljivom retorikom i odsustvom dijaloga – mnogo više podsećaju na nastupe Musolinija, da ne pominjem i druge diktatore. Dotle su studenti na ulicama, mešaju se s građanima koji ih podržavaju, hrane i bodre. Oni nisu publika, već aktivni i ravnopravni učesnici. Studentski bunt nije monolog sa bine, carski ukaz, već kontinuirani dijalog sa društvom, umrežen i u realnom i u digitalnom svetu.

Šta se dešava kada novo vino pritiska stare mehove? Pitanje je samo koliko dugo stari mehovi mogu izdržati pre nego što puknu. A kad puknu, hoće li pokušati da uguše novo ili će se transformisati? Na ulicama se ne vodi samo borba za zahteve protesta – vodi se borba za novi način komunikacije, nove vrednosti i novu političku kulturu.

Kada se duh vremena promeni, strukture moći imaju samo dve opcije: da mu se prilagode ili da nestanu zajedno sa starim mehovima u koje su pokušali da ga zarobe.

Autorka je psihoterapeutkinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.