Nuklearni strah

Iako smo u potpunosti posvećeni cilju – svet bez nuklearnog oružja – čvrsto smo uvereni da NATO mora da ostane nuklearni savez sve dotle dok ovo oružje postoji širom sveta.

Jedna od agendi samita NATO u Čikagu bila je utvrđivanje odgovarajuće mešavine konvencionalnog oružja, nuklearnog oružja i raketne odbrane ne bi li se osigurao pouzdan nivo nuklearnog zastrašivanja. No, i pre početka ove diskusije bilo je potpuno jasno da postoje brojni moćni razlozi za očuvanje sadašnje mešavine sposobnosti NATO-a, uključujući i prisustvo američkog nuklearnog oružja u Evropi.

Postoje ozbiljne sumnje da bi jednostrano povlačenje NATO-a ohrabrilo ruskog predsednika Vladimira Putina da preispita duboku zavisnost zemlje od nuklearnog zastrašivanja.

Imajući u vidu da su naše zemlje veoma blizu ruskom raspoređenom nuklearnom arsenalu, povećana nuklearna nejednakost između NATO i Rusije kao rezultat NATO smanjenja uticala bi na zabrinutost naših građana.

Trenutna nejednakost treba i mora da ostane briga za NATO kao i za sve druge. Ne zaboravimo da su pre samo nekoliko godina, Rusija i Belorusija organizovale zajedničke vojne vežbe prema scenariju koji je uključivao nuklearni napad na Poljsku.

Drugo, izgleda da je malo verovatno da će biti načinjen napredak u razgovorima sa Rusijom kada je reč o smanjenju taktičkog nuklearnog oružja u bliskoj budućnost, a gotovo izvesno ne do novembarskih predsedničkih izbora u SAD. Žalimo zbog toga. Naše zemlje pozdravljaju ratifikaciju novog sporazuma START 2011. između SAD i Rusije, što je pozitivan rezultat Obamine politike prema Rusiji kada je reč o smanjenju strateškog nuklearnog oružja. Nadamo se, takođe, da neće biti uzmicanja od sporazuma.

Nun je s pravom ukazao da se percepcije SAD/NATO i Rusije o pretnjama nikada neće preklopiti. Ipak, veliki broj pretnji sa kojima se suočavaju dve strane su zajedničke i često je možda najbolje da im se zajedno suprotstave. Iz tog razloga, moramo da nastavimo da angažujemo naše ruske partnere sa strpljenjem, transparentnošću i u cilju jačanja uzajamnog poverenja.

Konačno, smanjenje prisustva američkog taktičkog nuklearnog oružja u Evropi bi povećalo zabrinutosti koje izražavaju mnogi evropski lideri u vezi sa američkim angažmanom na kontinentu na duge staze.

Zahvaljujući američkom rukovodstvu, Poljska, Letonija, Litvanija i druge evropske zemlje uživaju istorijski nenadmašnu bezbednost od kada su se priključili NATO-u. Ipak, bezbednost ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo.

Sve saveznice NATO moraju da razumeju da se globalni bezbednosni pejzaž menja. Sajber pretnje i energetska bezbednost izbijaju u prvi plan. Situacija u azijsko-pacifičkom regionu zahteva premeštanje američkih trupa koje su nekada bile smeštene u Evropi u Australiju. Verujemo da trenutno smanjenje američkih konvencionalnih snaga u Evropi ne bi trebalo da budu komplikovana smanjenjem nuklearnih kapaciteta u Americi. To bi oslabilo transatlantske veze nužne za evropsku bezbednost i koheziju NATO.

Nuklearno razoružanje mora da ostane na vrhu agende NATO, ali su potrebni novi i kreativni pristupi ne bi li razoružanje poboljšalo umesto da potkopa savezničku bezbednost. Samo pristupi koji osiguravaju reciprocitet, transparentnost, koheziju i nesmanjenu bezbednost za sve NATO članice imaju šansu za uspeh.

Imants Legis je bivši ministar odbrane Letonije.

Linas Linkevičius je bivši vojni ministar Litvanije.

Januš Oniškevič je nekadašnji poljski ministar odbrane

Copyright: Project Syndicate, 2012. www.project-syndicate.org