Poštovani i dragi danasovci,
Čudi se i posebno hvali gđa Odalović činjenicu, koju naziva fenomenom, što je g. Z. Živković, kao političar (koliko znamo – bivši, a to ne piše) „jedini imao petlju da o temi medijskih sloboda, guja i akrepa, napiše neuvijeno, onako kako jeste“.
Da je eto, političar(!) napisao najpošteniji, ako ne i jedini pošten tekst o temi koja je od presudne važnosti ne za novinarstvo već za mogućnost slobode i dostojansvenog života u Srbiji. Pa na kraju još kaže „da je baš briga ako nekome smeta ova pohvala, koja može da smeta samo onima kojima nije zasmetala antologija pomija od tekstova koji su se pojavljivali prethodnih dana na istu temu, ili kontejner ćutanja korumpiranih karijerista“.
„Napisao je, a nije morao, mnogi su morali, a nisu napisali.“
Nataša Odalović je višegodišnja kolumnistkinja Danasa i novinarka, zar ne? Imali smo prilike danima da čitamo u raznim dnevnim novinama i na sajtovima komentare novinara, ali i drugih poslenika javne reči, na izmene Zakona o javnom informisanju, koji je u proceduri pred Narodnom skupštinom.
Razvila se prilično žestoka, na momente burna rasprava o izmenama Zakona i u javnosti. Svoj priliog tim raspravama dao je i Živković u tekstu „Anestezija licemerjem“. Slažem se sa ocenom da mu je tekst dobar, otvoren. Ne mislim, međutim, da zaslužuje vrstu i količinu pohvala koje mu upućuje gđa Odalović.
Bivši političari (a koliko znam, za našu javnost, g. Živković je bivši političar, sada nije aktivno u politici) kada pišu o aktuelnoj politici i političarima, sa kojima po pravilu nisu istomišljenici, ili su češće, politički protivnici, raspolažu nekom vrstom naknadne pameti i istog takvog znanja i umeća, koje, međutim, nisu pokazali u vreme kada su oni bili aktuelni, na vlasti. Sem toga, čak i kada pišu vešto, pa i istinito, uvek je primetna izvesna doza gorčine, ako ne i ozlojeđenosti na aktuelne, u stilu – ma ovi sada nemaju pojma, ja, ili mi bismo to bolje!
Pohvalu tekstu g. Z. Živkovića, gđa Odalović kvalifikuje svojom obavezom prema istini. Slažem se, samo bih je upitala – zar nije njena obaveza prema istini, kao novinarke, bila da napiše svoje mišljenje o istoj temi? Da je napisala nešto jasno, pošteno i otvoreno, na način koji hvali kod g. Živkovića, možda ne bi tekstove na istu temu nazivala ’antologijom pomija, ili kontejner ćutanja korumpiranih karijerista’. Sa svojih – kojih to (autorskih?) visina. Jer, najveći broj tekstova o toj temi napisali su ipak novinari.
Srdačno vas pozdravlja vaša stalna čitateljka
Novi Sad
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
