O plagijatima ili nešto više od toga?

Posle nedavnog neuspelog pokušaja da oblati Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu u dva teksta u listu „Politika“ (8. februara i 17. februara), od čega je ona sama imala više štete, prof. Hasanbegović je sada promenila mesto. Našla je prostor u listu Danas, u kome je pre nekoliko godina zakupila celu jednu stranu za ružne i neutemeljene napade na svog kolegu prof. Dejana Popovića, tada rektora Univerziteta u Beogradu. Po ko zna koji put se i sada oglušila o odluke Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta da se sva sporna pitanja rešavaju u kući, a ne u medijima.

Prof. Hasanbegović krajnje neistinito i nedostojno optužuje dekana da zataškava plagijate, a neće ni da pomene činjenicu da je krajem januara ove godine održan već drugi sastanak kolegijuma redovnih profesora PF, koji je bio posvećen isključivo pitanju odgovornosti za plagijate. Neposredan povod je bio dopis prof. Hasanbegović u kome je ukazala na tri slučaja koja ona smatra spornim, a koje pominje i u pometom tekstu u listu Danas.

Rasprava se na tom sastanku koncentrisala na prvo pitanje koje je i ovde pomenula, u vezi sa udžbenikom prof. Dragana Mitrovića objavljenim pre više od jedne decenije. Posle dva sata diskusije u kojoj je učestvovalo petnaestak redovnih profesora, od prisutnih 23, prema mišljenju najvećeg broja učesnika, uključujući i tadašnjeg dekana prof. dr Mirka Vasiljevića, pomenuta situacija u vezi sa udžbenikom prof. Mitrovića je na Fakultetu razrešena još pre 12 godina. Tada nije utvrđeno da je u pitanju plagijat. Ostaje nejasno zbog čega prof. Hasanbegović nije tada vodila dalji postupak, nego se toga setila tek danas, mada se u međuvremenu nikakvi novi dokazi nisu pojavili.

Nažalost, većem delu tog sastanka prof. Hasanbegović nije prisustvovala. Naime, demonstrativno ga je napustila tokom rasprave o prof. Mitroviću, kada je čula diskusiju prof. Saše Bovana (koga inače pominje kao „svog svedoka“ u stvari prof. Jončića), a koja se odnosila na njen naučni rad i ponašanje prema studentima. On je ukazao na manjkavost njenih radova, postojanje njenih autoplagijata, na činjenicu da u monografiji na osnovu koje je izabrana u više zvanje nema ni fusnota ni literature, kao i da je od studenata tražila da prevedu delove određene knjige sa engleskog jezika, ukoliko žele da dobiju najviše ocene na ispitu. No, pri tom je zahtevala da te studentske prevode rediguju tri ovlašćena prevodioca koje je sama odredila, a koji su tu uslugu naplaćivali studentima.

Optužbe protiv prof. Jončića je feljtonizovala na stranicama „Politike“, tako da je sa tim „slučajem“ javnost već dovoljno upoznata. „Bilo bi lepo“ (da iskoristim frazu prof. Hasanbegović) da i ona sama objasni zašto nije prigovorila plagijat prof. Jončiću prilikom njegovog izbora u vanrednog profesora 2010. godine, zbog njegovog spornog teksta koji je bio predat časopisu „Anali Pravnog fakulteta u Beogradu“ 2009. godine i koji nije bio prihvaćen za objavljivanje, nego se i toga setila tek sada.

Da zataškavanja nema i da je odnos prema mogućim plagijatima jasno postavljen na Pravnom fakultetu, svedoči i to što je na pomenutom sastanku redovnih profesora dogovoreno da se rasprava o plagijatima nastavi na sledećim tematskim sednicama, kao i da Pravni fakultet izradi sopstveni, detaljniji Pravilnik o plagijatima, pored onog koji priprema Univerzitet u Beogradu, zbog brojnih nejasnoća koje postoje u našem normativnom okviru u toj oblasti.

Apsolutna je neistina da Fakultet „zataškava“ i „treći slučaj“. O ponašanju prof. Jakšića Nastavno-naučno veće Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je zauzelo stav da je njegov postupak prilikom objavljivanja udžbenika bio nedopustiv i uputilo predmet na dalje odlučivanje Etičkom odboru Univerziteta u Beogradu.

„Ako vas štiti dekan Avramović možete i direktno protiv svakog zakona, ali ako to nije slučaj, nikakav zakon ne može da vas zaštiti“, krajnje neistinito i drsko tvrdi prof. Hasanbegović, a uređivač teksta to izvlači u glosu. Već ova kratka replika jasno pokazuje da u pomenutim „slučajevima“ dekan nikoga nije štitio niti postupao nezakonito, već je preduzeo niz potrebnih mera u okviru Fakulteta i Univerziteta, što će i dalje činiti.

Ali, dekan neće da štiti ni onoga ko navodi studente da plaćaju tačno određene prevodioce koje odabere prof. Hasanbegović, ako žele da dobiju višu ocenu na ispitu. Možda to što sam i na takvo ponašanje reagovao, a Nastavno-naučno veće ga osudilo na svojoj sednici od 25. januara 2016. godine, predstavlja moj smrtni greh zbog koga trpim ovakav neobuzdani izliv mržnje i klevete. Prilično je indikativno to što je prof. Hasanbegović, baš neposredno posle osude njenog postupanja prema studentima, pokrenula hajku u medijima protiv sopstvenog Fakulteta i dekana, nalazeći povod u događajima iz davnih vremena.

Svaku dalju raspravu sa prof. Hasanbegović neću voditi preko medija, nego na sastancima fakultetskih tela, jer je to jedino mesto za ozbiljnu akademsku diskusiju i adekvatno rešavanje svake sporne situacije.

*Autor je dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu