Levičari, na širokoj paleti od komunista i nacifašista, preko progresivista, do zelenih i talibana, doživljavaju sebe kao reformatore, često i kao spasioce sveta. Oni nepogrešivo uočavaju zablude koje čovečanstvo vode u propast, i nude, a na nesreću, često i primenjuju, brza i jednostavna rešenja.
Kromvel je zabranio pozorište i ples, a Pol Pot predbračni seks, dok kod Kim Jong-ila promašaj sa linije slobodnih bacanja donosi minus poen. Talibanski Quetta Shura, pak, pitanje narodnog morala rešio je kućnim pritvorom za žene, itd.
Žika Obretković, na primer, rešenje problema huligana i lažiranja utakmica video je u – ukidanju fudbala. „Fudbal treba ukinuti!“ – objavio je početkom osamdesetih. Die Endlösung, i gotovo. Nažalost, Žika je karijeru gradio u uslovima jednoumlja, kada su u jedinoj dozvoljenoj partiji već bila popunjena sva mesta, te se nije mogao probiti do ministarske fotelje.
Danas, kada uživamo plodove višepartijske demokratije, reformatori imaju mnogo veće šanse da dođu do izražaja. I, bre – oni te šanse i koriste.
Evo, onaj Ministar, fundamentalista narodnog zdravlja: čim je uočio da svake zime od gripa umru skoro dva tuceta osamdesetogodišnjaka, nesebično je odrešio državnu kesu i kupio 0.8 miliona doza vakcine (zlu ne trebalo, a i ‘leba ne traže). Umalo mu nije prošla i ideja o policijskom sprovođenju vakcinacije, ali su policajci zapretili štrajkom zbog preopterećenosti.
Ministra ovaj neuspeh nije obeshrabrio u naporima na očuvanju zdravlja nacije, što je njegova misija (za koju ga je odabralo Priviđenje). Kad je ono nedavno išao da ga operišu nemački hirurzi, on je, vele zli jezici, u operacionoj sali video znak „Zabranjeno pušenje“. Ta mu se parola toliko dopala da ju je uzeo za svoju, a naročito za našu životnu devizu. Ali je realizaciji ove ideje pristupio temeljitije nego u slučaju vakcina.
Dok je Mitević imao „švedske detektore“ za otkrivanje neplatiša TV pretplate, Ministar ima gedžete za detekciju skrivenih pepeljara, i laboratoriju za DNK analizu pikavaca. Nadalje se očekuju ekipe molera koje će iscrtavati nepušačke reket zone oko zgrada. U poslednjoj fazi može se očekivati osnivanje specijalne antipušačke policije koja će imati ovlašćenja da provaljuje u stanove pušača i odvlači ih u gulage za prevaspitavanje.
Gledajući ovaj Die Endlösung, nepušači ne bi trebalo da seire. Još je pastor Martin Niemöller upozoravao: „Kada su došli po mene, nije preostao niko da se pobuni.“ Jer prefinjeni i sveznajući Ministar može zabraniti, recimo, i bučnu i neukusnu kafansku muziku, Pink televiziju, pa i fudbal, kako je još Žika zagovarao. Štaviše, za njegovim uspešnim primerom mogli bi se povesti i ostali ministri, pa bi spektar zabrana mogao biti jako proširen, u zavisnosti od njihovih afiniteta.
Kako da čovek zaboravi da je nova srpska demokratija počela 2001. rešavanjem pitanja skupštinskog frizera (neka Leila Ruždić) i bogatijeg izbora kolača u skupštinskom restoranu (neki Stanko Kovačević)? Pa, kako je počela, tako i nastavlja!
Pre no što pušači u samoodbrani organizuju svoju Paradu ponosa, jedno pitanje se mora postaviti u „institucijama sistema“: da li iko može zabraniti ili ograničiti korišćenje supstance čiji uzgoj, posedovanje i korišćenje nisu zabranjeni zakonom? Koja, ukratko, nije kriminalizovana.
U ranija vremena bilo bi besmisleno postaviti pitanje ustavnosti, jer je poznato da levičari ne osećaju potrebu da se drže Ustava kao pijan plota, ali danas u Srbiji na vlasti nisu levičari, zar ne?
Miodrag Krstić, Niš
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
