Oda vođi

Otkad sunce sa istoka grije
Takvog majka još rađala nije.
On nas vodi u veliki svet,
u veliki svet.

Donosi nam radosti i sreće,
penzije i plate obećava veće.
Najbolji smo najbolji
a narod živi na rate.
On nas vodi u veliki svet,
U veliki svet.

Svaki dan dođe nam u stan.
Ne propušta jutro, veče.
Uspavanku vedru nudi nam za san
Da zaboravimo pijacu i cene.
On nas vodi u veliki svet,
u veliki svet.

Položio mnoge temeljne kamene,
otvorio puteve, klinike moderne,
omeđio industrijske zone,
izgradio stadione.
On nas vodi u veliki svet,
u veliki svet.

Ušao nam u oči i uši,
struji nam kroz vene.
Da nam godi duši,
blago nama kad on krene.
On nas vodi u veliki svet,
u veliki svet.

Grafikonom, mikrofonom podacima lupi
lopovi, lažovi u mišijoj rupi.
Pometeni pa ne znaju šta će,
od velikog straha tresu im se gaće.
On nas vodi u veliki svet,
u veliki svet.

Pokazuje uvek kako treba,
nema takvog odavde do neba.
Kada radi, produžuje dan,
krati uvek spavanje i san.
On nas vodi u veliki svet,
u veliki svet.

Umesto sveće, sećanje na Jovana Jovanovića Zmaja (i njegovu Jututunsku narodnu himnu) povodom 120. godišnjice smrti.

(Ko ovaj tekst povezuje sa nekom „poznatom osobom“ nije dobronameran.)

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.