Ohridska blokada

Nakon što je zvanični Beograd izlobirao Bosnu i Rumuniju da mu se pridruže u stavljanju veta na prisustvo kosovske predsednice Atifete Jahjage na okupljanju šefova država ili vlada regiona 1-2. juna u Makedoniji, predsednici Hrvatske i Albanije odlučili su se na bojkot, da bi na kraju organizatori sve otkazali. Za debakl samita odgovorna je, hteli mi to da priznamo ili ne, Srbija. Jednostavno, politika blokiranja Kosova, bar na regionalnom nivou, više nije održiva. Ako je i dala neki rezultat u periodu 2008-2010, u pravcu usporavanja procesa međunarodnih priznanja kosovske nezavisnosti, poslednjih godina se pokazuje kao neefektivna i kontraproduktivna. A nakon briselskog Sporazuma o normalizaciji odnosa, definitivno pregažena vremenom.

„Striktno govoreći“, što bi rekao šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, srpsko osporavanje kosovskog učešća na samitu u Ohridu nije u suprotnosti sa Sporazumom. Ipak, nije se libio Dežer da doda, EU je „volela da vidi“ Jahjagu za istim stolom s Nikolićem, Josipovićem, Vujanovićem, Baseskuom i ostalima. Da li bi Srbija time (defakto) priznala Kosovo?

Koliko znamo – a možda se varamo – premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači su kao potpuno ravnopravni sagovornici pregovarali u sedištu EU u Briselu više od deset puta. I opet će. Koliko znamo – a možda nešto previđamo – predsednici Srbije i Kosova Tomislav Nikolić i Atifete Jahjaga su na tom istom mestu razgovarali „kao jednaki“. Beogradski oficir za vezu Dejan Pavićević je pre koji dan primljen u Ministarstvu inostranih poslova Kosova u Prištini, a nešto sumnjamo da su specijalno za tu priliku na tabli na ulazu u zgradu stavljeni fusnota i zvezdica…

I, na kraju krajeva, Sporazum o normalizaciji predstavlja ugovor između dva ravnopravna partnera, kojim je Srbija priznala legalnost i legitimitet pravnog sistema Kosova i obavezala se da neće kočiti Kosovo u procesu evropske integracije. Čiji je neizostavni deo regionalna saradnja.

Oštra reakcija Josipovića, kao i odluka Makedonaca da otkažu skup, pokazuju da se politika Beograda više neće tolerisati. A nakon potpisanog Sporazuma i usvojenog plana njegove primene, racionalno je zaključiti da je ohridska blokada bila tek refleksna reakcija politike na samrti.