Omiljeni Tadićev ministar

Pod uslovom da ima zdravo i veliko srce. U suprotnom, strefiće je infarkt, od neprekidne proizvodnje adrenalina, u sve tri smene. Baš na kraju ramazanskog posta, u predvečerje bajramskih počasti, dok po Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju, uglavnom posle neobjašnjivog otuđivanja društvene imovine, tokom koje se u bescenje (raspro)dalo ono što je decenijama bio sandžački ponos. Na kraju preostao je čin dokusurivanja TK Raške, sinonima tekstilne tradicije na bivšoj tromeđi bez međa i ranijeg giganta zahvaljujući čijem poslovanju je kasaba na obalama Raške i Jošanice brzopotezno prerasla u metropolu.

Rast je bio ispred sazrevanja, a prelazak iz puberteta ishitren. Infantilna faza uzima preskup danak, u svim aktivnostima, zbog kojih glavni sandžački grad boluje od hroničnih sistemskih bolesti. Periferijski sindrom i malograđanske strasti uzeli su pazarsku dušu. Iz dana u dan sve je manje razuma, pred aktuelnom najezdom privatnih interesa i svakodnevnih promašaja. Među njima je, upravo u danima kad se sprema zimnica i na sve strane cepaju drva za ogrev, usledio gromoglasni eho najnovijeg cepanja u vrhu Ljajićeve SDP. Po inerciji i uzoru, na fizičare koji cepaju atome, drvoseče cepanice, Rasim Ljajić zavodi red i samovoljno cepa sve omraženiju stranku. Sarajevski ratni lekar opšte prakse, bez dana iskustva u belom mantilu dekapituje beogradskog neurologa, bivšeg direktora Novopazarske banje i ovdašnjeg Zdravstvenog centra. Zato što je dr Đerlek „zaboravio ko ga je postavio na to mesto“, što za njegovu smenu ima „milion argumenata“, posle neoprostivo „teških gluposti“ za vreme 14-mesečnog predsednikovanja.

Nije, kažu, bilo Đerlekovog pristanka na ekipni odnos. Pošto u toj ekipi, po Ljajićevom diktatu ne igraju najsposobniji pojedinci, nego oni što najbolje slušaju, Đerlekov odlazak bio je neminovnost. Gotovo u istom stilu i misterioznom činu, nedavno su, takođe, uz objašnjenje za (u)zbunjivanje, o navodnoj kadrovskoj preraspodeli, smenjeni Ćeho Nikšić, direktor Gradske čistoće i prof. Mensur Hamidović, njegov kolega po imenovanju iz Sportskog centra. Obojica su dobili otkaz, iako kod građana uživaju poverenje i simpatije, za sve što su uradili u svom okrnjenom mandatu. Zar treba podsećati da je za SDP, sve do smene, dr Đerlek bio „sandžačka dika i ponos“, „bez premca i nezamenjiv za posao koji prihvati“, „jedan i jedini, pravi gradonačelnik“.

Ali, hajka je loša majka. Njoj i kad preti infarkt, nema panike. Samo će reći, ma kakav je od srca je, kao što Ljajićeva natrunjena politika ima krilaticu: „Tako je i kad nije“. Naravno, ako to kaže najpopularniji Tadićev ministar. Rado viđen do poželjnosti po Beogradu, Šumadiji i Vojvodini, ali sve više i sve češće kritikovan širom Sandžaka. Zbog izdaje bošnjačkih interesa, među prvima prozvao ga je ( i on ) bivši politički saputnik i finansijer Bahrija Beganović, poznatiji po nadimku „Lutka“.

Na Ljajićevu strahovladu grme (i oni) bivši novinari Regionalne televizije iz Novog Pazara. Zuhra Mumdžić, Nazim Ličina i Medin Halilović suspendovani su nezakonito, po oceni Granskog sindikata „Medija“, ali šta to vredi kad Ljajićev debitant na medijskoj sceni zavodi red i igra kako mu gazda kaže, iako u toj televiziji (za)dugo već sat kasni, vaga pokazuje više kilograma, a ogledalo uopšte ne radi.

To koalicionoj vlasti nije bitno. Najvažnije da radi vrteška. Tu ne sme biti zastoja. Tada neće biti ni greška. Ako to kažu Ljajić i Mlađan Dinkić, njegov mentor oko sramne transformacije vlasništva TK Raška. Zato je Đerlek, braneći interese tekstilaca, pokušao da sačuva nešto štofa, dok ministarski dvojac udara dupli štep. U takvoj situaciji, više ne osmeh u depresijom okovanim sandžačim varošima nije jedina kriva linija koja može da ispravi političke promašaje.

Bez energije su i smoreni teskstilci. Ojađeni samo kažu: „Boli nas, briga. Izgleda će se promeniti vreme.“ Valjda je to sigurno. Sve ostalo je neizvesno i moguće na kontinentalnom Golom otoku. U Sandžaku opljačkanom za sve što nije za nebo prikovano. Sad se po Pazaru pliva u svakoj vodi, muze od kokoške mleko i zna jaje da potkuje. Zbog Tadićevih istomišljenika, pristaju i na pantljičaru u crevima, jer bolje i ona nego nikakav unutrašnji život.

Sve zna, ali je pravda nedodirljiva.