Opet lideri bez odgovornosti

Dok su građani („Šetači“) pokazali visok stepen ozbiljnosti i bez obzira na stranačku pripadnost iskazali jednodušno svoje neslaganje prema ondašnjem režimu S. Miloševića i supruge, takvog jedinstva nisu se držali u svojim postupcima lideri DSS, DS, pa i SPO-a. Jednom rečju, oni, lideri, nisu pokazivali odgovornost prema onima koji su ih podržavali.

U tom periodu nije moglo da se pretpostavi kako će se deceniju i po kasnije, tj. ove 2012, ponoviti sličan scenario, po kome glavne role igraju stranački lideri. Za stranačke prvake kao da je bitnije predstavljanje raznovrsnih „kombinacija“, međustranačkih povezivanja, nego hitno formiranje kompetentne vlade sa efikasnom većinom u parlamentu. Još uvek nema definitivnih dogovora oko minimuma zajedničkih ciljeva i sistema njihove operacionalizacije. S obzirom na izrazito krizni period u republici, jedino bi se na taj način iskazala odgovornost lidera, sve ostalo nije ništa drugo do neodgovornost lidera.

U uslovima u kakvim su država, javna preduzeća, privredni subjekti (velika, srednja i mala privreda), lokalne zajednice i njihove uprave, građani sa platama i penzijama ispod proseka, bilo kakvo odugovlačenje sa izborom i imenovanjem vlade ima značenje maksimalne (liderske) neodgovornosti. Najdalje su „zagazili“ u područje neodgovornosti upravo oni lideri koji predlažu nove izbore, tj. dodatno siromašenje već siromašnih.

Dok se ne uvede praksa da članstvo bira prvo lokalno rukovodstvo iz kruga kandidata za funkcije, te da se ta praksa odnosi i na najviše vođstvo stranaka, teško je očekivati promene u neodgovornosti lidera. Demokratizacija političkih stranaka je preduslov za podizanje liderske odgovornosti, pa bi time lideri sve više postajali koordinatori, a sve manje vođe. To je jedini put ka demontiranju partokratije i razvoja demokratizacije političkog, pa i državnog supstrata vlasti.