Orden Karađorđeve šnicle za naročite zasluge u očuvanju režima

Da nešto razjasnim. Pod A, pod estradom, podrazumevam zlokobne narodnjake, kao i još zlokobnije hibride narodnjaka i rokera, popera, rejvera ili džezera. Pod B, ovo nije muzička kritika, sve gorenavedene žanrovske odrednice nalaze se tu radi raspoznavanja delatnika na očuvanju režima. Pod C, ovu kolumnu pišem jer danima, tvrdoglavo, pokušavam da se setim jednog jedinog estradnog pregaoca, a da nije u pitanju Milan Topalović Topalko (prijatelj mi dometnu i Seka Aleksić), koji se ikada, javno, ili barem polujavno, usprotivio ovom ili onom, naročito ovom režimu. I pod d, uopšte mi ne polazi za rukom ovo pod c.

Ukoliko malo grebucnemo ispod površine – bez idenja u bogzna kakve dubine, jer nema tu bogzna kakvih dubina – videćemo da je veza nenarodnog režima i estrade možda i jača od veze nenarodnog režima i crkve. Pored osnovnih ideja vodilja, a iste važe za oba pomenuta odnosa, kao što su međusobna zaštita guzica, nezaustavljivo zgrtanje love i obilno tandaramandaranje, zajednička ideja vodilja u vezi režima i estrade jeste istovetan estetsko-etički kodeks. Iako prost kao pasulj, estetsko-etički kodeks nije mala stvar, zna da bude snažniji i od krvnog zaveta.

A podrazumeva, pre svega, podmukli i kulovski omalovažavajući odnos spram svega mislećeg, pristojnog, nenametljivog, skromnog i delikatnog; zastrašujuću unutrašnju potrebu goveđih glava – koja se maltene nikada ne izgovara javno, uključuje poveću dozu lukavosti, a bogami i straha – da se poseru po umnijim, obrazovanijim i osećajnijim glavama.

Dve muve se tako ubijaju jednim udarcem. Neprijatelj se na izvestan način neutrališe, a potom sledi uspostavljanje kulovskog aparthejda, sistema u kom kulov ne mora da se pomuči kako bi prestao da bude kulov. Što, samo po sebi, podrazumeva sizifovski posao – bolnu samospoznaju, čitanje, gledanje i slušanje ovoga i onoga, te mukotrpnu izgradnju sistema vrednosti i sistema odgovornosti. Jer bez referentne vrednosti, u vidu svega mislećeg, pristojnog, nenametljivog, skromnog i delikatnog, što će ga neprestano i bolno podsećati na to da je kulov, on u svojim alavim očima prestaje da bude kulov.

I postaje umišljeni i napirlitani lažni lord, vizionar, magnat ili gospodin. Što ne znači da među pravim lordovima, vizionarima, magnatima ili gospodom nema kulova. I te kako ima, ali to je već neka druga tema.

Pošto je kulovski aparthejd uspostavljen, a inteligencija ponižena, skrajnuta, pa i premlaćena, tada pregaoci estrade i predstavnici režima mogu nesmetano da promovišu svoje estetske niske vrhunce, te da u njima uživaju. Odaju se zajedničkom dertu, šenlučenju, oblokavanju, drogiranju, krkačini i jebačini. Oblače slične skupocene rite, nose rolekse, voze iste luksuzne automobile. Grle se, đipaju, podvriskuju i pentraju po stolovima na istim tulumima i svadbama.

Pokreću slične ili zajedničke biznise, što im je omogućilo povoljno kulovsko poslovno okruženje. Postaju građevinski investitori, televizijski magnati, televizijski voditelji, televizijski kuvari, voditelji podkasta, nadripsiholozi, pisci, žabe kreketuše opšte prakse. Ne zaboravimo da, praveći se da ih politika ne zanima (taj izgovor često koriste), a dok nam država sve više nalikuje Belorusiji, i dalje svesrdno zabavljaju režimsko biračko telo.

I to bi zapravo bila sva plitka dubina strastvenog odnosa režima i estrade. Zato estradne pregaoce nikada nećete videti na protestima i blokadama, te u nerežimskim medijima, kao što ćete, recimo, videti glumce, zemljoradnike, profesore, novinare, pisce i neke druge muzičare. Imena im neću pominjati, nema potrebe da baš gazimo po estradnoj kaljuzi. Pustite svojoj prljavoj mašti na volju, sami ćete ih lako raspoznati, ima ih koliko ne želite da ih ima.

Stoga predlažem Predsedniku Republike Srbije, našem alfa i omega mužjaku, kad je već do samih granica srozanosti srozao sve što se dalo srozati, da unese izmene i u Zakon o odlikovanjima Republike Srbije. Umesto Ordena Karađorđeve zvezde prvog, drugog i trećeg stepena, estradnim pregaocima i srodnim dušama ubuduće valja dodeljivati Orden Karađorđeve šnicle minus prvog, minus drugog i minus trećeg stepena.

Za naročite zasluge u očuvanju režima na vlasti. Orden bi u potpunosti bio jestiv, a izrađivao bi se od najkvalitetnijeg materijala u mesari Mesko gradonačelnika Leskovca i funkcionera SNS-a Gorana Cvetanovića zvanog Mesko.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.