Ovih dana do Novog Sada: Fantom slobode je na vratima

U vremenu mog dečaštva popularan je bio strip junak istog imena, ali Fantom iz mog detinjstva je bio realan junak koji je tako nazvan zato što se iznenada pojavljivao, rešavao probleme uvodeći pravdu, a potom iznenada isto tako i nestajao ostavljajući utisak fantomske pojave koja rešava stvar.

Naravno da još uvek postojeći dečak u meni i dalje voli, mada odavno ne veruje, u Silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. No, vratimo se epidemiji fantoma, fantomskih objekata i fantomskih događaja u ovoj našoj Srbiji koja još uvek nije fantomska država. Bar se nadam da nije, mada nije isključeno da to i postane.

Evo jednog skraćenog spiska fantoma po svim kategorijama koji ću ispisati van svakog reda i pokušaja da kategorizujem, jer mislim da sama priroda pojma događaja koji je ustvari privid i čas ga ima, čas ga nema ne zaslužuje bolji tretman.

Već sam pisao o fantomskim autobusima beogradskim koji se iznenada pojavljuju i kao nepostojeći prolaze pored putnika na stanici.

Na linijama koje koristim ovi fantomi su redovna pojava.

Kakva je njihova fantomska misija nisam uspeo da dokučim za razliku od nekih drugih realnih autobusa koji povremeno postaju fantomski, pa za privedene pristalice SNS-radikala oni jesu realni a za ljude koji bi da se prevezu na nekakav skup koji organizuju studenti i pobunjeni građani oni su fantomski i ne služe za prevoženje putnika iz tačke A u tačku B.

Ovde je postignut napredak koji bi trebalo definisati. Autobusi postoje u realnom svetu, ali su u stvari privid i fantomska pojava.

Razvoj pojave fantoma iz prethodnog primera, a gde će se modifikovanje ove pojave zaustaviti videćemo, vidljivo je i kod premijera lepe nam Srbije. Đura fantomski premijer Macut samo je privid premijera i najodgovornije pozicije prema zakonima i Ustavu ove zemlje. Da li se lažno predstavlja ili je u pitanju hologram ili se radi o nečem trećem, jedino je sigurno da je premijer negde drugde i neko drugi.

Da li su i ostali članovi vlade, u stvari, fantomi i nije pitanje, pošto sam siguran da građani Srbije nemaju pojma ko su ministri i da tu nema ništa čudno pošto su oni privid a ne realnost.

Vlada je mali deo rasprostranjene pojave fantoma, među kojima su privid svojih profesija, odnosno fantomi koji se ili kriju iza fironge ili „samo rade svoj posao“ ili se ne bave politikom i stvari posmatraju sa nebeskih visina „objektivnosti“ i ne znam kad stečene mudrosti.

Fantomski birači o kojima se ponovo raspravlja ovih dana i zbog čega sam i zaseo tastaturu u stvari su, kad malo bolje razmislim, najmanje fantomski bez obzira što poseduju niz karakteristika koje ih kvalifikuju kao fantome.

Postoje u svetim diktatorsko/policijskim knjigama na nekakvim adresama do kojih većinom i ne znaju doći, pa su očigledno na tim adresama fantomi sa punim značenjem te reči, a ipak na biračkim mestima oni prestaju biti fantomi i svojim olovkama utiču na naše živote kojima je vrhunsko zlo odredilo da budu privid, nestvarni, odnosno fantomski.

Pa koji je lek za ovu epidemiju fantoma koja preti da od svih nas napravi privid? Marševi slobode, za sada ka Novom Sadu, koje su pobunjeni studenti upravo obnovili, a mladi ljudi su stvarniji i jači i od žuljeva i od mržnje fantomskih uredaka koji sebe zovu medijima i od svake kvalifikacije koje bi im zlo na vrhu nalepilo.

Do izbora, pođimo putem koji mladost ove zemlje trasira, ovih dana do Novog Sada. Fantom slobode je na vratima. Otvorimo mu vrata!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.