foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)I opet smo gledali Vučića kako nekom nešto daje, poklanja, daruje – ovog puta osam ili devet kubnih metara ogrevnog drva „sirotinji“, kako on to voli da kaže.
Srbi bi tim povodom mogli da se sete svoje vlastite izreke – da daje samo onaj ko daje svoje. A šta bi rekli oni koji se tako zahvaljuju Vučiću davaocu, kad bi im isti uterao iglu u venu, ispumpao pola litre krvi i prebacio nekom drugom, tvrdeći da je to on dao krv tom drugom?
U tom smislu sam mnogo veći davalac ja, koji sam kao dobrovoljni davalac dao svoju krv tačno 80 puta. U tom smislu je veći davalac čak i Boris Tadić koji je kao predsednik dao krv, pred kamerama, jednom. I taj jedan njegov put bio bi vredniji od mojih 80 – da je predstavljao dobar primer, da posle toga i drugi više daju krv. Samo što nije tako.
A da nije znamo po tome što iz svih Zavoda za transfuziju krvi svaki čas stižu apeli dobrovoljnim davaocima da dođu, jer su rezerve krvi na minimumu. Boris Tadić je, dakle, ispao isti kao Isus Hristos. Za Isusa teolozi tvrde da je on naš Spasitelj – a kako nas je on spasio, kad je posle njega sve isto kao što je bilo pre njega? Tačnije, sve isto samo još mnogo gore!
Uostalom, ovo je odlična ideja za Vučića.
Neka i on upriliči pred kamerama jedno svoje dobrovoljno davanje krvi. Tu je potpuno nebitno da li mu je krv zdrava ili nije.
Samo nek on ispumpa bar 200-300 kubnih santimetara (mi normalni davaoci dajemo po 450 zdrave krvi), a već posle, kad prestanu da ga snimaju, može to i da se prospe!
Andrija Lavrek, pisac i prevodilac
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
