Ovoj Vladi puno je još 100 dana

Samo pukom srećom, stanica Prokop još uvek stoji. Iako mora u rekonstrukciju, jer državni giganti poput Dunava i Telekoma ne smeju da uđu u poslovni prostor koji im je namenjen, a koji je 15 puta više opterećen od dozvoljenog. U Srbiji se gradi za svečano otvaranje, ne za bolji kvalitet života građana.

Dobra vest u proteklih 100 dana je i da predsednik još nije presekao crvenu traku na pruzi Novi Sad-Subotica. Iako su ga ruke zasvrbele. Dugo se obećava otvaranje ove deonice, ni u ovih 100 dana Vlade to se nije desilo. U dopisu Železnica Srbije kineskim izvođačima pobrojani su ozbiljni nedostaci: skretnice koje ne rade, stanice koje nisu funkcionalne, objekti koji ne ispunjavaju tehničke uslove… Spisak je dugačak, a projekat osuđen na neuspeh – možda i zauvek.

U proteklih 100 dana još niko od novinara nije stradao, a lako je mogao. Preti im se u pismima u kojima se otvoreno pominje masakr u redakciji Charlie Hebdo, kada je ubijeno 12 novinara. Takvo pismo, sa imenima novinarki, stiglo je iz beogradske Pošte broj 11.118, iz ulice Maksima Gorkog, pred nosom istražnim organima. Te i takve pretnje dolaze i iz studija i sa naslovnica režimskih tabloida, ali i iz višesatnih monologa predsednika države. Vidovdanske nagrade koje je Vučić uručio novinarima tabloida, pogonsko su gorivo za nove pretnje.

Ova Vlada u proteklih 100 dana pokazala je i da nema većinu u Visokom savetu sudstva (VSS). A mnogo joj je potrebna ta većina. Skaj prepiske koje se danas nalaze u Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog kojih je panika na Andrićevom vencu, bilo bi dobro da mogu da nestanu, srećom to nije slučaj.

Srećom Srbija još uvek nije bila meta napada. Iako se njen nesnađeni predsednik javno hvali kako naoružava jednu stranu u ratu ne razumevajući moguće posledice onoga što izgovara, zaslepljen potrebom da se dodvori onome sa kim ni za milion dolara plaćenu večeru, nije uspeo da sedne za isti sto.

I opet srećom, u proteklih 100 dana Vlade, pala je jedna kiša. Ovoga puta ne zbog rasta bruto domaćeg proizvoda, već da bi ugasila požare koji su zahvatili Srbiju. Ni Vučić, ni ova Vlada – koji su se samoproglasili velesilom u gašenju požara, nisu mogla ništa, osim da po koje vozilo dežura ispred kuća privilegovanih funkcionera. Kako god bilo – ne mogu da ugase požare, neće moći ni proteste.

Srećom i po nas i po ovu vlast, niko još nije stradao u tunelu. Jer umesto da završi sve potrebne provere i dobije upotrebnu dozvolu, vlast je odlučila da ukine propise. Vlada Srbije je 21. juna suspendovala Pravilnik o bezbednosti tunela, pa sada umesto automatskih sistema imamo dežurne vatrogasce, policiju i hitnu pomoć. To se sada zove sistem. U stvari, to se zove – čekanje neke nove nesreće.

Uspeh je posle ovih 100 dana Vlade što univerziteti u Srbiji još postoje. Država u ovom slučaju nije ukinula uredbu – već je zadržala onu koju nikada nije smela da donese. Uredba 35-5, kojom se briše naučno-istraživački rad sa fakulteta i dalje je na snazi. Znači: profesori predaju, ali ne istražuju; fakulteti postoje, ali znanje se ne stvara. Tamo gde su propisi morali da budu suspendovani – ostali su. Tamo gde su morali da ostanu – ukinuti su.

Samo pukom srećom, u proteklih 100 dana niko od studenata nije stradao. Noževi se sve lakše potežu na ulici, kao pre neki dan ispred Osnovnog suda u Rumi – na protestu podrške poljoprivrednicima iz Ašanje koji su pomagali studentima, a potežu se jer se ne boje kazne, jer znaju i čuli su za pomilovanja predsednika od pre nekoliko dana, pomilovanja za najgore moguće huligane, miljenike ovakve vlasti.

Dobra vest je da uprkos ovakvom ministru obrazovanja studenti se i ove godine upisuju na fakultete. Uprkos tome što ih režimski mediji nazivaju teroristima, antisemitima i stranim plaćenicima. Sve zbog njihove pobune, a ta pobuna je poruka da žele da ostanu u državi, uprkos ovakvim vlastima. I dobro je što žele da ostanu u državi, jer neko baš ovakvu vlast mora da pobedi na izborima, a to će biti oni.

I kad smo kod izbora: srećom po njih same, vlasti još nisu raspisale izbore.

Srećom po nas opet, još ih nisu ukinuli, jer na izborima oni više nikad pobediti neće.

Zbog svega navedenog puno je ovakvoj Vladi još 100 dana. Zato raspišite izbore, ne licitirajte datumima, ne čekajte bolje vreme, ono za vas neće doći.

Autor je zamenik predsednika Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.