foto BETAPHOTO (Lintao Zhang/Pool Photo via AP)Vučić neretko deluje „psihološki upadljivo“ a ponaša se gotovo pa patološki zlo. No, iz toga ne treba izvući pogrešan zaključak da više ne zna gde udara. I te kako zna; bez obzira na površnu iracionalnost, promišljeno radi na tome da produži svoju kartel diktaturu.
Radi toga je sa svojim marketinško-političkim timom osmislio plan „Beograd 2“. Svestan je da će iz sopstvenih interesa pre ili kasnije morati da prihvati održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, pa kreće putem koji bi omogućio da oni za njega dubinski ispadnu povoljno.
Jasno mu je da protesti protiv njegove uzurpacije vlasti neće prestati ma koliko periodično faze njihovog uspona smenjivali periodi pada energije otpora. Društveno-politička kriza, doduše, može da krene putem razrešenja ako bi bili organizovani pošteni izbori, ali njih bi SNS izgubio. A kada se mafija tek tako odrekla „kvarta“ koji je „okupirala“ i pljačka ga? Opet, ako izbore kao do sada namesti direktno sebi u prilog, izazvaće eksploziju narodnog nezadovoljstva kakvu, verovatno, do sada nismo imali. To već ne bi bio mirni i cvećem ispunjeni 15. mart.
Uzimajući sve to u obzir, tokom niza avgustovskih sastanaka Alekovog spin tima održanih u čuvenoj dedinjskoj vili Bokeljka, odlučeno je da režim učini sve što može kako bi došlo do reprize onoga što se dogodilo u Beogradu 2024. godine. Samo, naizgled, još nepovoljnije po njega. Radi toga se, na prvu loptu paradoksalno, sada plasiraju totalno izmišljena istraživanja javnosti prema kojima SNS i SPS bez manjinskih partnera, imaju natpolovičnu podršku građana. Tim pre sadašnja vladajuća koalicija u celini, kao, stoji znatno boje nego pred prošle izbore.
Vučić dobro zna da u to niko normalan ne veruje. Čak se i Dragan J. Vučićević priglupo osmehuje. To da neko poveruje u utemeljenost takvih istraživanja nije ni cilj, već da se stvori predstava da vladajući kartel planira da brutalno namesti izbore ili, pozivajući se na lažni legitimitet proizašao iz izmišljene narodne volje, njih predugo odlaže. Međutim, nasuprot tome, načelno je već odlučeno da oni budu održani početkom sledeće godine, te da budu tako napakovani da mafijaško-politički blok nema većinu, odnosno da deluje da je situacija na jedan korak od toga da „studentska lista“ sa još nekoliko ekipa koje uđu u Skupštinu, a većini građana deluju nesumnjivo opoziciono, formira novu vladu.
To bi dovelo do brzog pražnjenja ogromnog balona nezadovoljstva sa eksplozivnim potencijalom. Narod, dodatno revoltiran ali i uplašen onim što opskurna garnitura na vlasti već sada uveliko radi, pred izbore naoštren za odlučne proteste, preko noći bi doživeo veliko olakšanje. Pomislili bi mnogi: pobeda je na domak ruke! No, onda pošto postizborne noći ne bi počeo „demokratski otpor“ velikih razmera, počinje druga faza opakog plana.
SNS poglavnik i njegovi doglavnici, tajkuni i šefovi klasičnih kriminalnih grupa povezanih sa vlašću, režimski medijski magnati, strani faktori koji i dalje igraju na Vučića – uveliko rade na formiranju nekoliko desnih ali i tzv. građanskih lista koje bi delimično ili u celini bile pod njihovom kontrolom, a koje bi tada obavile ključni deo poverenog zadatka.
Da se „Vlasi ne sete“, biće im dopušteno da i pre toga napadaju Vučića kao nikada do sada (od afere „Oskar“ do prozivanja nedodirljivog Andreja sve sa dragim mu bratancem Danilom). Tabu teme su, po privi put, ukinute, radi sticanja opozicionog kredibiliteta.
On je bitan kako bi se, kako je planirano, posle dugih pregovora u postizbornog periodu, građanstvo i prava opozicija (shvaćena u najširem smislu) potpuno zaludeli. Vučićevi trojanski konji bi iznosili megalomanske i demagoške zahteve koji se mnogima dopadaju ali nisu realni – od masovnog procesuiranja skoro svih u sistemu (otprilike od partijski zaposlene čistačice u opštini pa naviše), preko munjevite konfiskacije imovine sumnjivih političara i biznismena bez adekvatnog pravnog postupka, do ograničavanja rada stranih banaka i drugih etatističkih ekonomskih mera koje bi nas dovele u neodrživ međunarodni položaj – sa namerom da za propast pregovora ispadnu krivi oni koji predstavljaju „studentsku listu“ i, eventualno, pravu opoziciju.
Tako bi prolazilo vreme a sadašnja vlada bi nastavila da vodi zemlju. Protesti bi postajali marginalni jer gube smisao. I na kraju, kada mnogima u glavama potonu svi brodovi, neko bi ponudio privremeno „spasonosno“ rešenje: „vladu nacionalnog spasa“. SNS bi se tada složio da u njoj budu samo eksperti koje između ostalog i ona predloži, a ne ta partija direktno, te da se na njenom čelu nađe neko od sistematski napumpanih lažnih lidersko-opozicionih autoriteta sa „stručnim“ PR kapacitetom.
Ako to prođe, Vučić bi u finišu EXPO prevare dobio vladu koju posredno kontroliše a koja bi mogla da održi finale te pljačkaške manifestacije, koja je već sada u svetu pod znakom pitanja zbog permanentnih studentsko-građanskih protesta. Pri tome, ako oni u značajnijem vidu potraju do pred kraj 2026. godine, skoro sigurno neće moći da se realizuje. U vezi sa svojim zemljama i kompanijama iz njih, neke norme poštuju i oni koji u nesrećnoj Srbiji beskrupulozno igraju na Vučića.
Setimo se posle rečenog, kako bi bolje shvatili opasnost koja se nadvija, kako je bilo sa Beogradom 2024. godine. Mnogo nade, onda na kraju sve po starom. SNS je kupio potrebnu podršku ako je već i u startu nije imao ali se samo pravio da postoji neizvesnost. Pošto je na drugi način rešio problem nije morao potpuno da istroši Nestorovića koga sada, uzgred budi rečeno, vidi kao bitan stub jedne od „patriotskih“ koalicije na čijem pravljenu, radi realizacije pomenutog plana, sistematski radi. A nije tu samo on, već i neki ljudi sa ozbiljnijim fejk opoziciono-akademskim imidžem od njegovog, priču o kojima ostavljam za kasnije.
Toliko o prevari koja nam se krčka u zatrovanom SNS kazanu. Ne smemo da je dopustimo i idemo u izbore kao, što bi naš narod rekao, „guske u maglu“. Bitno je ne odustati od sada već, nažalost, relativizovanog referendumskog izbornog koncepta, kako bi plan „Beograd 2“ bio onemogućen. Jedna lista koju bi svi koji iskreno žele promene podržali – možda i (1) uz uslov prihvatljiv za opozicione partije da pošto Vučićev uzurpatorski poredak bude oboren brzo budu raspisani pošteni izbori na kojima bi i one učestvovale; ili (2) uz neki model učešća usaglašenih predstavnika relevantnih stranaka negde na tzv. „studentskoj listi“ (recimo posle 80-90 mesta) – najsigurniji je put ka pobedi slobode i demokratije!
Autor je politički analitičar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
