Čudna je naša sklonost ka tome da zbog perifernih događaja dignemo buku i prašinu kao da od njih zavisi sav život. Ako je sitno – veliko, onda su velike stvari u slepoj mrlji našeg viđenja. Svež je primer preimenovanja Bulevara AVNOJ-a. Pošto suparnička gledišta ne pominju nikakve kriterijume (standarde), izgleda da su i jedni i drugi u pravu, odnosno, da niko nije u pravu. Argumentacije zavađenih strana svode se na emocionalne, ideološke ili kvaziistorijske dokaze, a oni nisu pouzdani svedoci.
Prepravljanje istorije počelo je kada i istorija, od drevnog Egipta, kroz sve velike i male civilizacije. Svaka potonja dinastija uništavala je tragove prethodne, da bi sebi dala veći značaj i ulogu.
U našoj istoriji samo su rudarska mesta bila urbanizovana. U Novom Brdu postojale su ulice šnajdera, šustera, tišlera. Turci na ovim prostorima nisu imali sklonost ka graditeljstvu.
Naša moderna istorija pod Obrenovićima uredila je varoši i gradove i ulicama dala imena svojih vladara i pristaša.
Posle njih, Karađorđevići nisu menjali postojeće nazive, mada su se odnosili na glavne ulice. Izgleda da je u međuvremenu sazrela civilizacijska svest koja zabranjuje preimenovanje ulica i ostalih toponima. Da li smo taj nauk preneli sa Zapada – nije bitno. Tek, u Beogradu imaju ulice svi Obrenovići: Miloš, Mihailo, Milan i Aleksandar, i sve kneginje – od Ljubice, Natalije, do baba Višnje.
Komunisti su jamačno bili nezadovoljni našom prethodnom istorijom, ili su mislili da istorija od njih počinje, pa su, shodno tom ubeđenju, menjali nazive ulica i davali ih kao da su to šećerleme.
Nisu očekivali da će im se isto desiti. Kolumnista Danasa Ivan Džidić (26-27. maj) sastavio je dugačak spisak izbrisanih naziva ulica. Milovan Vitezović odavno je napisao: „Jeste istorija učiteljica života, ali dođoše neki mangupi pa nam silovaše učiteljicu.“
Pošto isto pitanje muči sve gradove i sela, valjalo bi postarati se za standarde koji bi doprineli tome da se sadašnji haos zameni redom.
Neophodno je sledeće.
Prvo, shvatiti da su nazivi ulica toponimi, nepromenljivi kao nazivi reka i planina. Oni su tačke koordinatnog sistema, reperi za mnoge potrebe, inače se ljudi izlažu nevolji kada su im osnovna dokumenta na različitim adresama.
Drugo, moraju se vratiti prvobitni nazivi ulica i trgova, a novi davati samo novoformiranim ulicama. Inače izgleda kao da se stidimo svoje istorije.
Treće, komisije za nazive moraju biti sastavljene od ozbiljnih, obrazovanih i upućenih pojedinaca koji javno brane svoje odluke.
Četvrto, u Čačku postoji više od 200 ulica bez naziva. Prvo napravimo spiskove znamenitih ljudi koji su zadužili grad, i to po delatnostima koje su obavljali. Potom ih treba grupisati na uža područja, što bi olakšalo snalaženje i pronalaženje potrebnih adresa. Na kraju, trebalo bi dopuniti postojeći lokalni bedeker nazivima ulicama koje su sada obeležene brojevima.
Sličan postupak mogao bi se primeniti i na spomenike, fontane, parkove i sve što ulepšava grad i podiže kvalitet življenja.