Kandidujem plenum za najlepšu reč

Plenumi, koji su spontano iznikli iz studentskih protesta, demonstriraju da su stasale zadivljujuće vredne generacije mladih ljudi koji nam svima drže časove praktične etike, pomažući kolektivnoj i nezaustavljivoj transformaciji svesti.

Za dva meseca blokada – naši mladi su bolje nego iko drugi obezbedili sve uslove za međugeneracijski dijalog, dublje povezivanje i razumevanje. Plenumi su pomogli da naučimo da je reč lider, u stvari, jedna najnepoželjnija i najnepotrebnija osobina u izgradnji pravednog sveta za zajedništvo, solidarnost, empatiju. Tako se ispravno vrednosno plete osnova za novu društvenost. Naši studenti blistaju u jednostavnosti koja je oslonjena na ravnopravnost, odgovornost i dijalog. Sa lakoćom sprovode niz pokaznih vežbi kako i zašto je važna decentralizacija moći . Demonstriraju da promena ne dolazi odozgo, već iz suprotnog smera i iznutra – iz naroda koji se oslobađa i uzdiže sinhronizovano u vrlini.

Pišem, jer stalno sa osmehom razmišljam o plenumima. Način na koji plenumi funkcionišu jeste najispravniji put prema konstruisanju realnih utopija, koje dugo sanjamo. Duboko verujem da je plenum simbol i put za praskozorje. Plenum je mesto svetog sociokratskog kruga kandidovanja, brušenja i zajedničkog usavršavanja tema, pre nego što one budu usvojene.

Kažu student da su plenumi u samom startu trajali po osam sati, bez pauza, u razumevanju, strpljenju i međusobnom uvažavanju. U hodu je postignuta vremenska optimizacija i uprkos kontinuiranoj rotaciji moderator. Plenum je zasnovan na ogromnom formalnom i neformalnom znanju, radu, kvalitetnoj dokolici u solidarnosti, umoru, suzama, iscrpljenosti i zagrljajima empatije, gde se postiže kolektivni i lični rast u efektima sinergije i prelivanja.

Imam dugo taj jedan san. To je san o pravednijoj budućnosti. Verujem čvrsto da ovi plenumi nisu samo trenutni otpor, već ključ koji formalno i sadržajno donosi trajnu promenu. Zato je sve ovo putokaz prema pravednijoj budućnosti za sve. Kako budućnost izgleda u tom snu o pravdi za sve? Ona podrazumeva direktnu demokratiju, sociokratiju, i zajedništvo utemeljeno na vrlini, znanju i viziji. Naši studenti su nosioci ove transformacije svesti u realnosti. Oni su narodni oslobodioci, predvodnici nove ere, oni koji imaju duboko razumevanje, koji su najbliži znanju, mladosti i životu, naši drag i poštovani studenti. Najneviniji, neukaljani, moralno gromadni, beskompromisni, nepotkupljivi. Studenti su najinspirativniji kolektiv u našem društvu.

Studenti su kroz plenume već dokazali da je moguće poništiti zastarele, hijerarhijske strukture vlasti koje perpetuiraju korupciju, primitivizam i nepravdu. Kroz svoj način organizacije, oni demonstriraju novu paradigmu političkog delovanja – onu koja je zasnovana na direktnoj demokratiji, inkluzivnosti i odgovornosti. U ovom kontekstu, studenti nisu samo glas bunta; oni su katalizatori političke transformacije. NJihova hrabrost i spremnost da preuzmu odgovornost za budućnost, moralnim delovanjem sada jeste najuzvišeniji potencijal za stvaranje sistema u kojem će etika, pravda, stručnost i zajedništvo biti temelj društva.

Kroz plenume se nazire praskozorje, koje oslobađa od nevrednog i otvara vrata jednoj regenerativnoj, pravednijoj stvarnosti.

Šta smo naučili od studenata važno i primenljivo u tropartitnom sistemu? Moguće je drugačije, bolje, izvrsnije i pravednije!

1. Pravednije donošenje odluka se dešava, jer plenumi eliminišu koncentraciju moći i stvaraju jednak pristup glasovima svih učesnika u potpunoj transparentnosti i ličnoj odgovornosti za iskazane stavove i predloge.

2. Plenumi pokazuju kako treba da izgleda model za buduću političku organizaciju. Sociokratsko plenumsko odlučivanje jeste kompatibilna podrška ka praksi direktne demokratije. Svaka čast studenti, direktna demokratija uz ekonomiju deljenja funkcioniše izvrsno i neometano već dva meseca pri univerzitetima u zemlji. Samim tim, ona može postati alternativa duboko problematičnom predstavničkom sistemu demokratije koja je u globalnoj krizi. Čestitam studenti, što ste serafimi za planetarno vredne vesti, osnažujete nas sve kroz zajedništvo, u zahtevu za radikalnom demokratijom.

3. Održiva politika u nekom budućem i željenom sistemu jeste na tragu svega što studenti predlažu i rade. Politika budućnosti je ona koju intuitivno, formalno i neformalno student trenutno vode na plenumi. Studentski pokret je što se mene tiče jedina zdrava politička nada, uz podršku kroz generalne savetodavne plenume i sa stručnjacima iz raznih oblasti nauke (Univerzitetski profesori, akademici, istraživači) i prakse . Žedni smo pravde.

Kako bi program politike izgledao da je ona organizovana kao studentski plenume?

Plenum je odlučan da institucijama i svima nama vrati dostojanstvo. Zato je plenum rekao „Tebe niko ništa nije pitao“. Studentski protesti nisu samo borba za pravdu, već i manifestacija novog društvenog poretka koji stremi solidarnosti, pravednosti, odgovornosti i zajedništvu.

1. Meritokratski plenum kao osnovni model odlučivanja

Umesto da se oslanjamo na predstavničku demokratiju ogrezlu u korupciji, plenumska struktura može biti unapređena tako da uključi princip sociokratske organizacije koja osnažuje učesnike u praksi direktne demokratije.

* Odluke se donose na osnovu stručnosti i doprinosa zajednici, a ne političke moći.

* Prosveta, univerziteti i instituti postaju glavna čvorišta znanja i eksperimenata, gde profesori, istraživači, i studenti rade zajedno na društvenim izazovima i rešenjima.

* Rotirajuće pozicije i transparentni procesi kako bi se sprečilo stvaranje „novih elita“,

* Zahtev za institucionalizacijom plenuma kao okvira za donošenje odluka na univerzitetima, lokalnim zajednicama, i opštinama, gradovima i ostalim institucionalnim strukturama.

* Internet platforme, kao što je euprava sa lakoćom omogućavaju ekonomičnu i jednostavnu praksu referendumske direktno demokratske politike

2. Osnaživanje kroz lokalnu ekonomiju i komunalno upravljanje

* Lokalne „Offers and Needs Markets“ (Tržišta ponuda i potreba), gde se resursi razmenjuju u duhu ekonomije darivanja i solidarnosti, koji su uveliko vidljivi kroz uspostavljene neformalne odnose između studenata i lokalne zajednice. Tržišta za razmenu knjiga, hrane, i znanja uz pametno osmišljene instrumente fiskalne politike u profitno orijentisanim ekonomskim sektorima koji stimulišu željene oblast, a progresivno oporezuju druge.

* Promovisanje modela zajedničkog vlasništva nad javnim resursima (commons) i zadružnih preduzeća kao i drugih alternativa privatizaciji, uzurpiranim javnim dobrima, ucenjenima u javnom sektoru i korporativnoj eksploataciji.

* Poziv na lustraciju korumpiranih struktura i nove društvenosti za privatizovana javna dobara i javni interes.

* Jasno formulisanje ekonomske i svake druge sektorske politike, zasnovane na transparentnim informacijama i stručnom znanju.

3. Kultura dijaloga kroz slobodno uređivanje medija sa nacionalnom frekvencijom (RTS2), sa ciljem pravovremenog i nepristrasnog informisanja

Naša budućnost je u zajedništvu, pluralizmu ideja gde učimo jedni od drugih. Univerziteti, kao mesta slobodnog mišljenja treba da postanu svetionici demokratskog odlučivanja. Sistem koji favorizuje bilo kakvu moć nad zakonom, moralom i faktičkim formalnim znanjem je potrebno urgentno i masovno odbaciti. Ideali kojima težimo treba da se kroje po meri velike većine, tako da pojedinačne potrebe ne ugrožavaju druge. Nema nedodirljivih. Institucije počinju da rade.

Hvala Vam dragi studenti, sa vama smo za sve nas!

Autorka je naučna saradnica Instituta ekonomskih nauka i predavačica na Fakultetu dramskih umetnosti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.