Podaci koje je saopštio Zoran Mihajlović zaista su obeshrabrujući

Ređam podatke: Uslužne delatnosti (kozmetika, pogrebne usluge, hemijsko čišćenje) 58.600 dinara; ugostiteljstvo 60.412, proizvodnja odeće 67.334. Ove poslednje plate su čak niže od srednje zarade koje zarađuje polovina radnika u Srbiji (81,793 dinara ili manje).

Zoran Mihajlović kaže da su plate u tekstilnoj industriji, uslugama, čak i u autoindustriji, a tih autopogona u Srbiji ima podosta, jer je veliki broj stranih investitora, koji su ih otvorili, nisko produktivan: Oni radnicima isplaćuju minimalac, a država na to dodaje 20 odsto tako da ukupan iznos dostiže do pedeset hiljada.

Gledano teritorijalno plate su najniže na jugu Srbije što je odavno poznato. Bila je neka nada da će se auto industrija izvući preko električnih automobila, Ali oni su skupi pa ih tržište teško prihvata. Srpski pokušaj da se napravi jeftin elektromobil nailazi na teškoće. Fijat kao investitor postavlja uslov da plate radnika u fabrici u Kragujevcu ne budu veće od 75 hiljada.

Prosečna plata za mart mesec ove godine bila je 108.000 (podatak Zavoda za statistiku), a ona je, kao što se vidi, nedostižna za veliki deo zaposlenih. Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija, funkcioner zadužen da narodu podiže optimizam, obećava da će do kraja godine prosečna plata u Srbiji biti hiljadu evra, a najavljuje i osetno povećanje penzija.

O zaposlenima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem nikad nije rekao ni jednu jedinu reč. Narodu, koji u kasapnici plaća kilogram čvaraka 1.500 dinara, a na pijaci pasulj 500 dinara, paradajz 300, kajsije 500 ostaje da živi od lepih obećanja.

I da se pridržava predsednikovog menija – pašteta i parizer. LJudi koji sada, za vreme odmora, dolaze sa Zapada, kažu da je kod nas hrana dosta skuplja nego tamo. Predsednik Vučić nas stalno zatrpava podacima koji govore o ubrzanom rastu bruto dohotka, niskoj zaduženosti, govori da smo najbolji u regionu, a stalni prametar za opšti napredak mu je 2012 , tj. period otkada je SNS na vlasti. Otada smo mi postali biblijski Misir.

Kadrovska politika Vlade je, to je poznato, kuva se u SNS kuhinji. Na sva važna i osetljiva mesta postavljaju se „provereni i pouzdani“ ljudi. Nekako gluvo i neprimećeno je prošlo saopštenje Narodnog pozorišta u Beogradu, u stvari protest Vladi što je za predsednika upravnog odbora toga pozorišta imenovala Dragoslava Bokana.

U saopštenju se jasno kaže da taj čovek „ne ispunjava osnovne moralne uslove za tu funkciju s obzirom na to da je njegova javna biografija (osnivač paravojne formacije u ratnim sukobima, u više navrata osuđivan za krivična dela) u oštroj suprotnosti sa vrednostima koje nacionalni teatar predstavlja“. Teatar traži od Vlade da svoju odluku preispita i poništi. Vlada ćuti i ostaje pri svome. Šta je Dragoslav Bokan učinio u oblasti kulture i umetnosti? Kakav je njegov doprinos? Hoće čovek da obogati biografiju jednom važnom funkcijom.

U javnosti je u poslednje vreme postao poznat po nadmetanjima i „oštrom jeziku“ u političkim raspravama na Hepi televiziji. Možda su se njegovi stavovi dopali funkcionerima u SNS-u, ali zaboravili su da pogledaju šta piše u zakonu i da razmisle kakva je javna i kulturna uloga Narodnog pozorišta. Ali, kod nas je zaklon ono što šef hoće.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.