Pogoršanje odnosa

O pogoršavanju srpsko-američkih odnosa proteklih nedelja pisali su novinari i govorili pojedini političari u Beogradu i Vašingtonu. Svoj stav o tome prekjuče je izneo predsednik vlade Vojislav Koštunica. U izjavi za Betu on je rekao da „učestale izjave američkih zvaničnika u prilog nezavisnosti Kosova vode pogoršavanju odnosa Srbije i SAD“. Koštunica je poručio da „ako SAD žele da razvijaju dobre odnose sa Srbijom, onda se podrazumeva da moraju poštovati teritorijalnu celovitost Srbije“.
Ako novinari i ličnosti nižeg ranga i mogu da kažu poneku neodmerenu reč, od predsednika Vlade to se ne očekuje. Dakle, može se smatrati da je Koštunica pažljivo odmerio šta će reći i da mu se ništa nije omaklo. Uostalom, posredi je izjava, a ne prepričavanje i interpretacija njegovih stavova. Stoga premijerove reči valja uzeti ozbiljno i upitati se kakve posledice može izazvati pogoršavanje odnosa s najvećom svetskom silom. I srpska i američka strana na najvišem nivou su rekle kako vide rešenje budućnosti Kosova. Ta viđenja dijametralno su suprotna i ne ostavljaju mogućnost za kompromis. Amerika može da nametne konačno rešenje. Srbija može da ne prihvati nametnuto. Može za to dobiti podršku Rusije, ali ne može ponovo uspostaviti svoju vlast na Kosovu i Metohiji. Veći deo međunarodne zajednice sklon je američkom rešenju, bez obzira na to što se njime krši jedno od opštevažećih načela.
S jedne strane je principijelnost, s druge pragmatičnost, odnosno uvažavanje činjeničnog stanja. Niko Srbiji neće reći da načelno nema pravo. Reći će joj da nema šanse da se njeni policajci i carinici vrate na granicu, da se njeni građani i zvaničnici slobodno kreću celom teritorijom pokrajine i da je zbog toga bolje pomiriti se sa okolnostima. Rusija će Srbiji možda reći i nešto više, ali ne može joj omogućiti da vrati Kosovo u sastav države.