Politika pobedila struku

Odbornici vladajućih stranaka 10. septembra usvojili su Plan detaljne regulacije Unutrašnjeg magistralnog poluprstena sa automobilsko-tramvajskim mostom „Ada Ciganlija“. Time su usvojili smrtnu presudu viziji gradonačelnika Branka Pešića (1973) Živorada Kovačevića (1982) i Zorana Đinđića (1997) da se gradi evropski Beograd sa metro-sistemom, a deci Beograda, i njihovoj deci, uskratili mogućnost da u 21. veku žive u svom gradu kao sav ostali svet…
Sve je počelo posle oktobarskih promena 2000, kada je visoki gradski činovnik Ljubomir Anđelković proglasio nepostojećim projekat metro-mosta na poziciji Nemanjine samo zbog toga što je projektovanje organizovala vlast SPO (1996-99); kada je vezu Banovog brda sa Novim Beogradom (blok 12) proglasio za prioritet a urbanisti, zaslužni za automobilsko-tramvajski urbanizam iz vremena samoupravljanja Đorđe Bobić, Vladimir Macura i Miodrag Ferenčak predložili lucidno rešenje: tunel ispod Ade Ciganlije. Upozoreni (Arhitektura br. 41/2001) da je tunel nivelacioni nonses, odustali su od tunela i u GUP-BGD-2021. ucrtali most preko Ade na poziciju prema GUP-1927, GUP-1950, GUP-1972. i projektu Metro Beograd 1982. (metro most – linija M5).
A onda, decembra 2003, širom Srbije poznati „magistar za magistrale“ a u Beogradu po „Tramvaju za 21. vek“ Mirko Radovanac, negira sve što je pre njega urađeno – predlaže Magistralu (UMP) dužine 17 km, kojom se Kvantaška pijaca na Bežaniji – mostom preko Ade (dužine 927 m), tunelom (dve cevi dužine 2.172 m) ispod Topčiderskog brda, preko Autokomande i Šumica – povezuje sa Pančevačkim mostom (!?!). Most sa pozicije u GUP-2003. on pomera 1120 m nizvodno na Donji špic Ade gde je reka Sava, na svom toku od Save Bohinjke do ušća u Dunav – najšira (620 m.) Ovaj apsolutno besmislen i basnoslovno skup predlog – 1.240.000.000 evra (milijarda – građevinski radovi, 240 miliona za otkup građevinskog zemljišta, rušenje i raseljavanje) inspirisao je formiranje interesne grupe za izgradnju UMP.
Pod hitno se raspisuje Međunarodni konkurs za automobilsko-tramvajski „Most Ada Ciganlija“; raspisivači sami sebe imenuju za žiri i odlučuju se za most „Pauk“, iako je – najskuplji (162 miliona evra), jer ima najgušću mrežu čeličnih zatega!!! Besmislena „magistrala“ i most „Pauk“ bili su programska osnova „stručnjaku za saobraćaj“ Dušanu Milanoviću za izradu Plana detaljne regulacije UMP.
Tokom četiri godine – od Promocije UMP (decembar 2004) do javnog uvida (jun 2007) – organizovano je 16 stručnih diskusija i javnih tribina; pokrenuta je celokupna stručna javnost Beograda: Akademija arhitekture Srbije, Katedra za puteve Građevinskog fakulteta, Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije, Jugoslovensko društvo građevinskih konstruktora, Savez arhitekata Srbije, Udruženje urbanista Srbije i veliki broj zainteresovanih građana. U saopštenjima za javnost i pismima gradonačelniku navedeni su zaključci stručnih skupova: l da je UMP posledica fundamentalno pogrešnog, retrogradnog automobilsko-tramvajskog urbanizma iz vremena samoupravljanja – koji je 2000. nastavljen i legalizovan 2003. usvajanjem GUP-BGD-2021; l da su projektantska rešenja, posebno raskrsnica kod Careve ćuprije, na vrlo visokom diletantskom nivou; l da je levo skretanje sa semaforske raskrsnice (10-12 hiljada vozila dnevno) na 46 metara od ulaza u Topčiderski tunel – potvrda da je tunel nepotreban a UMP – besmislen; l da je nedopustivo da se potroši jedan jedini evro u nove magistrale pre izgradnje prve etape metro-sistema (konstanta ustanovljena u Evropi pre 50 godina); l da se prema projektu „Metro Beograd“ za 970 miliona evra može izgraditi prva etapa metro-sistema (16,5 km metro mreže,18 metro stanica, drumsko-šinski-metro most na poziciji Nemanjine, 2800 parking mesta i 32.000 kvadratnih metara prodajnog prostora iznad metro stanica u vlasništvu grada), a od preostalih 280 miliona evra završiti izgradnja obilaznice; l da je most „Pauk“ eklatantan primer egzibicionizma (stub visine tri „Beograđanke“), iracionalnosti (raspon iznad reke 620 m), nefunkcionalnosti (nema tramvajsku stanicu „Ada Ciganlija“ za pola miliona posetilaca dnevno u letnjim mesecima) i neekonomičnosti (162 miliona evra, dovoljno je da se izgrade dva normalna mosta i saniraju „Gazela“ i „Pančevac“.
Sve pomenute činjenice, stručne ocene i 242 pisane primedbe tokom javnog uvida su – ignorisane, ali je zato besmisleni Regulacioni plan UMP, sa stručnom podrškom jednog člana SANU i tri „stručnjaka za saobraćaj“, „prećutnom podrškom“ Društva arhitekata Beograda (nisu imali primedbi) i političkim dogovorom vladajuće koalicije – prošao sve zakonom predviđene procedure i Komisije grada (imenovane na osnovu zvanja i stranačke podobnosti) – da bi ga odbornička većina bez polemike – usvojila !!!
Politika je ponovo pobedila struku… Ponovo, umesto da se štiti javni interes, štite se i podržavaju interesne grupe i urboprofiterska politika. Očigledno – lokalni izbori su neophodni, treba ih raspisati što pre.