U zanimljivom tekstu M. Krtinić o vernicima i praznim crkvama koji u dnevniku Danas stoji na celoj strani vikend izdanja navodi se izjava iz istraživanja S. Logar poznatog političara Momira Bulatovića – „Ja sam pravoslavni ateista“. Nije važno da li je to previd ili omaška, ali izjava – a bilo ih mnogo tada – pripada šefu zajedničke nam države sa Crnom Gorom – koje odavno nema – Svetozaru Maroviću koji se izjasnio kao pravoslavni komunista u knjizi „Ko je ko“, avgusta meseca 1996. Problem je važan, u svetu osvetljen, dok je kod nas nedovoljno osvetljen.
Ništa se ne može razumeti bez ruskog filozofa N. A. Berđajeva čija knjiga „Izvori i smisao ruskog komunizma“ postoji na mnogim jezicima, pa i na srpskom – u našem prevodu sa našom studijom o srpu i čekiću u senci krsta – objavljenom u Beogradu 1989. Ruski mislilac podseća da ne govori o Marksovom komunizmu, već o „ruskom komunizmu“. To već ide zajedno i o tome postoji ogromna literatura. Ruski su komunisti – godine 2008. a to je partija G. Zjuganova – predložili da se i J. V. Staljin proglasi za sveca. I o tome postoje studije, no Ruska pravoslavna crkva je to odbila sa obrazloženjem „što je mnogo, mnogo je“, iako je Staljin bio bogoslov po obrazovanju.
Taj ruski komunizam je moguć i ima mnogo pristalica kao i pravoslavlje povezano s njim. Doktrinarno pravoslavlje i komunizam ne idu zajedno, ali u politici je i to moguće, čitavi delovi RPC su 1943. Staljina slavili kao „novog Konstantina“ jer je dozvolio slobodu Crkvi. A kako je gonio Crkvu to je dobro poznato, no – opet da kažem – politički je to moguće. Za to ima bezbroj primera u Rusiji, ali i u Srbiji, istina, mnogo manje. Partije koje promovišu totalitarnu ideologiju i praksu to i čine. To je danas posebno aktuelno. Za to je znala i pisala o tome lično još V. I. Lenjinu Roza Luksemburg. Jedno je diktatura proletarijata, a sasvim drugo despotija jedne partije i jedne Crkve.
Polemike o tome danas u Rusiju su dragocene, kao i na Zapadu, ali kod nas se to ne osvetljava. Posebno je to danas aktuelno, kada „plamti“ ljubav prema Rusiji u mnogim partijama u Srbiji. Valja više znati o Rusiji i pravoslavlju, da bi se razumelo ovo rusko „totalitarno pravoslavlje“ koje inače nije jedino. Ni u Rusiji ni u Srbiji.
U tome je i smisao ovog zapisa – da treba razlikovati ruski komunizam i komunizam kao ideju. Naravno i pravoslavlje kao veru i kao ideologiju. U tom smislu postoji i pravoslavni komunizam i komunističko pravoslavlje. A zašto se V. I. Lenjin, koji je inače bio ateista, divio katoličkoj crkvi raspravili smo u pomenutoj studiji koja je uvodna rasprava za Berđajevljevu studiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
