Pravosuđe pod pritiskom mafije

Posluje sa porodicom Tatalja, ali to nije dovoljno. Tatalje imaju novac i teritoriju, stalne kupce, urednu naplatu. Isto imaju i druge vodeće porodice: Barzini, Straki i Kunio. Ali samo Korleone „drži u džepu“ tužioce i sudije.

Don Vito će na ovaj „Turčinov“ komentar odmahnuti rukom: „Tačno je. Mnogi tužioci i sudije moji su prijatelji. Ali neće to ostati ako čuju da dilujem drogu. Alkohol, kocka… sitna zabava… to je u redu. Ali droga – ne.“

Njegov naslednik, Soni, misli drukčije. Droga donosi brže i više novca od kocke, lako će ubediti političare koji su u neprekidnoj i skupoj kampanji. A oni će se već postarati za probleme sa zakonom.

Uzgred, publika koja veruje da Don Vito ne bi ušao u poslove sa drogom zato što je „mekog srca“, greše: Korleone je „pročitao“ Soloca kao mamac koji mu šalje suparnička Porodica sa namerom da se dočepa upravo pravosudnih veza koje drži Korleone. Te veze su izvor njegove moći. Da je izbegao atentat, verovatno bi sam Korleone uklonio Soloca i preuzeo njegov biznis.

Dalje je poznato. Poenta ovog filmskog zapleta jeste, da svaka mafija teži da pribavi zaštitu pravosuđa. Na koji način je Don Korleone ostvario ovaj uticaj, nije poznato. Verovatno je u vidu materijalnog dokaza zabeležio poneki trenutak ljudske slabosti.

Što govori da je svako pravosuđe pod stalnim pritiskom mafije. Cilj je da se spreči primena zakona, onemogući vladavina prava, obrnu vrednosti, uruši moral i stvori nered u društvenoj zajednici. Da bi nekoliko „porodica“ u tom neredu „steklo“ enormni kapital napadom na ono što je nezaštićeno.

Takozvane neuspešne privatizacije imaju sličan scenario. Bilo je mnogo reči o „Vršačkim vinogradima“, ovoga puta biće manje.

Pokušaji da se usmeri pažnja nadležnih na skoru zastarelost u postupku po prijavama za organizovani kriminal, lažni stečaj i štetu od oko sto miliona evra prošli su nezapaženo. Predmet kao da nije svestrano proučen.

Ako se već javno uviđa da je Srbija u neposrednom bezbednosnom problemu usled opšte političke i finansijske krize ili rata u Evropi, onda ciljevi državne politike moraju da se ostvaruju. Funkcionalnost budžeta je neophodna. Na pragu rata, zastarelost ne postoji.

Uostalom, postoji takozvana „privilegovana zastarelost“. Stručnim licima bolje je poznato da država u sopstvenom interesu, ako ima nameru da preživi i da pobedi u vanrednim situacijama gde je ona sama neposredno ugrožena, može da anulira svaku vrstu zastarelosti koja zadire u neposredne državne interese.

Ako do javnosti dopre vest da će se ipak ući u rad, biće to dobra vest. A zašto se čekalo deset godina, morao bi (nekoga) da upita premijer.

Autor je bivši član Upravnog odbora „Vršačkih vinograda AD u restrukturiranju“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.